KOLEGE O ZORANU T. POPOVIĆU U KNJIZI "POST SKRIPTUM"

 

BRITKA SABLJA SATIRE

           

„Svi putevi vode u Rim, a počinju iz Starčeva”, rekao mi je Zoran T. Popović kada sam ga upoznao pre četiri godine vršeći dužnost direktora Doma kulture. I doista, držao je reč, pa je tako sve svoje premijerne književne večeri poklanjao vernoj publici, i to najčešće u starčevačkoj galeriji „Boem”. Skroman i nenametljiv, kakav je bio, odmah me je osvojio tom retkom vrlinom. I ubeđen sam da su upravo iz te smernosti u kojoj je bilo nekog posebnog šarma potekli maestralni aforizmi, od kojih su mnogi svrstani među najznačajnije u savremenoj srpskoj aforistici.

Diogen je svećom tražio čoveka na dnevnoj svetlosti. Za Zorana se može reći da je svojim pisanjem bio u stalnoj potrazi za fundamentalnom supstancom ljudskosti. Njegova dela predstavljaju svojevrsna ogledala u kojima se jasno pokazuje odraz naših karaktera. Tragajući za njima, u jednom sveopštem preispitivanju, Zoran je zapravo tragao za sobom, ostavivši nam tako bogatu i vrednu književnu zaostavštinu. Siguran sam da je u svojoj plodonosnoj karijeri isušio bar jedno more tinte prenoseći svoje misli penkalom na hartiju.

Pisanje aforizama bilo je njegova životna misija. Znao je da odabere prave reči, da odmeri njihov broj i odredi specifičnu težinu, a potom bi svaku postavio na odgovarajuće mesto. Vešto je baratao tehnikom komičnog preuveličavanja, a karikaturalnim izražavanjem apsurdnu stvarnost sekao je na kriške. Svaka stilska figura u njegovim rukama bila je ravna ubojitoj sablji.

Zoran je otišao i ostavio za sobom sijaset blistavih zvezda na književnom nebu. Ovom knjigom aforizama pridodajemo još jednu iskru tom impresivnom sazvežđu.

 

Darko Ješić

APLAUZ BEZ KRAJA

 

 Kao urednik strane humora u „Večernjim novostima” sa Zoranom T. Popovićem sarađivao sam gotovo dvanaest godina. Uvek, bez izuzetka, bio bih obradovaan kada bi mi ovaj vrsni pisac poslao svoje aforizme, jer sam znao da se među njima krije nekoliko bisera koji će naše nedeljno izdanje učiniti boljim i zanimljivijim. Zoran je bio neumorni stvaralac, čovek koji nije samo pisao aforizme, on ih je živeo, disao, proživljavao, bili su sastavni deo njegove kompleksne ličnosti.

Ako bismo simbolički aforističarima dodeljivali mesta u fudbalskom timu, Zoran bi sigurno bio centarfor. Napadač koji stalno ulazi u šansu, ponekad i promaši, ali kada pogodi u metu, onda je to velemajstorski pogodak, fudbalskim rečnikom rečeno – „evrogol”.

Zoran je bio naš Filipo Inzagi, uvek na ivici nedozvoljene pozicije, često dugo nevidljiv, a onda iznenada blesne i napravi bravuru koja se dugo prepričava, ulazi u antologije i istoriju.

Odlaskom Zorana T. Popovića srpska satira ostala je bez još jednog starog majstora, pisca kojeg nije moguće zameniti, niti nadomestiti, iza njega će ostati zjapeća praznina u našim srcima, na književnim večerima i novinskim stupcima. Moraćemo da nastavimo da živimo s tom činjenicom, a to neće biti lako. Knjiga koja je pred vama naš je pokušaj da prevarimo sudbinu i vreme i produžimo život njegovom blistavom talentu.

„A sad aplauz”, rekao bi Zoran u šali i evo, ja aplaudiram bez namere da stanem.

 

Bojan Ljubenović

NEZAOBILAZNA LEKTIRA

 

Zoran T. Popović bio je i ostao jedan od najboljih srpskih aforističara svih vremena. Njegovo mesto u istoriji srpske satirične književnosti obezbeđeno je trajnom rezervacijom. Veoma je retko neko uspevao tako vešto i uspešno da koristi samo dve rečenice, a da izazove bezbrojne asocijacije. Baš pravi i rođeni talentovani aforističar bio je naš Zoran. Njegov aforističarski mozak radio je „sto na sat”, a baš mnogo sati stalo je u njegov nadahnuti i kreativni stvaralački život. Način na koji je on rešavao i konstruisao aforizam, čini mi se, ostaće neponovljiv i nenadmašan za sva vremena. Njegov istančani humor, njegovi savršeni obrti zaista su postizali da se shvati zašto je i aforizam književni rod. Bio je aforističar za primer, ali takav da ga je nemoguće kopirati. Njegova originalnost bila je toliko izražena i njegovo pisanje tako prepoznatljivo da se zaista manifestovalo kao njegov prepoznatljiv stil.

Razbarušen i nekonvencionalan, kakav je često bio, jednom je na neki konkurs poslao nepotpisane aforizme. Svi članovi žirija odmah su prepoznali ko je nepotpisani autor. Nije bilo, a ne verujem ni da će ubuduće biti, nekoga poput Zorana T. Popovića.

I ono njegovo simpatično i prepoznatljivo srednje slovo T, koje su mu kasnije kolege i drugari prekrstili u nadimak Torino zbog prve nagrade osvojene na svetskom takmičenju aforizama u Torinu, samo je podsećalo sve nas da je on svetski, a naš.

Veliki i večni naš Zoran T. Popović i njegovi veliki i večni aforizmi nezaobilazna su lektira pismenih, radoznalih i buntovnih.

 

Slobodan Simić

 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК