PREDSTAVLJAMO NOVU KNJIGU AFORIZAMA "PROČEŠLJANE RAZBARUŠENE MISLI" MARINE RAIČEVIĆ

 

Pročešljane, razbarušene, misli – recenzija M.Stošić

 

Godinu u kojoj nastaje ova knjiga obeležio je srpski evrovizijski stih: „Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl?“ Kosa je svakako nešto što ljudi prvo primete na nama. Valjda su zato decenije druge polovine dvadesetog veka često nazivane „čupavim vremenima“. Nakon njih su došla neka druga, takođe počašćena fizerskim prefiksom – „frizirana vremena“. U tom smislu, lepo je znati da još uvek postoje ljudi, poput Marine Raičević, koja je spremna da naše misle, koje su mnogi pročešljali, opet onako dečije i nestašno, razbaruši.

Boravak Marine Raičević u srpskom satiričarskom univerzumu, uspeo je da za kratko vreme uzdrma nekoliko uvreženih predrasuda. Prva je ona da je žena u svetu satire samo tu da se smeje i pokazuje zube, bele kao niska bisera. U našoj kulturnoj matrici devojčice su uvek vaspitavane da budu lepe i pametne. Humor je uvek bio za dečake. I neoženjene ujake.

Druga predrasuda tiče se stereotipa da žene pričaju puno ali plitko. Da njihove misli prosto moraju da budu „lirične“, više bezazlene vinjete nego vinjak, pa se eto više smešimo onome ko čita, nego onome što je pročitano. Već prvi aforizmi ove knjige hirurški precizno, a opet nonšalatno, seku ove zablude, u korenu.

Aforizmi iz prvog dela knjige, nazvanog „Prošečešljane...“ u nekoliko redova svedoče o satiričarskoj oštrici autorke. Pokazuju da je uspela da ovlada onom, još od Aristotela najvažnijom stvari u umetnosti – merom. Marina bez suvišnih reči, bez razglabanja i „filozofiranja“ govori ono što bi mnogi od nas rekli, samo kad bi umeli:

 

„Toliko su nas opili obećanjima da i platu vidimo duplo;

Kad se rodi nova vlada, red je da se ljulja.;

Izgiboše pričajući o miru.;

Bez pretencioniznosti, bez teatralnosti, ovi aforizmi savršeno komuniciraju sa čitaocem. Čitani površno oni deluju lako, kao mudrosti prodavaca na pijaci ili domaćina na slavi. Ipak, svako ko pokuša da ih napiše vrlo brzo će shvatiti da je pisanje ove forme rudarski posao. I to nema veze sa tim što je autorka iz Bora.

Marina piše o večitim temama. O korupciji, pravdi i nepravdi, lažnim diplomama, našem mentalitetu i porocima. Pa ipak, te „večite“ teme u njenim aforizmima stalno nekako ispadnu nove i kao da su komentar na vest koju smo baš maločas pročitali u novinama. To govori mnogo toga o autoru, što je dobro, ali i o nama kao narodu, što baš i nije najbolje.

Autorka ne barata frazama. Ne polazi od već viđenih igrača reči, već pronalazi nove. Čitajući i sam čitalac se igra značenjima i pita se kako se on toga prvi nije setio:

„Kulturna baza se ukiseli.“;

„Nismo se opasuljili, zato nas ne šljive.“

Ipak, pravo osveženje u ovoj knjizi donosi segment „Razbarušene...“. Ove misli pravljene su po istoj mustri kao one iz prvog dela, ali se ovdašnje uzdižu iznad našeg socijalno-političkog brloga i uvode nas u jedan svet igre i vedrijeg humora kojeg može da razume i onaj ko nije nogom kročio na Balkan.

Ovo su misli na ivici grafita kakvi već decenijama kruže radio-emisijom „Oblak u bermudama“. Imaju i aromu onih starih knjiga s kraja osamdesetih po kojima su pravljene dečije emisije na kojima se odrastalo ali nikad do kraja.

„Naučna fantastika je kada se nauka tretira na fantastičan način.“;

„Društvo za zaštitu životinja apeluje da se diplome više ne kače mačkama o rep.“

„Strah od petka trinaest uspešno se leči uzastopnim ponavljanjem reči paraskevidekatriafobija.“;

Na mnogim mestima se prepoznaje da je osnovno zanimanje autorke prosveta. Ona obilatno „koristi“ šansu što provodi vreme u društvu dece čija joj mašta pomaže da i sama što duže ostane razbarušena.

Treći deo knjige nosi kratak i nenametljiv naziv „Misli“. Ovakva jednostavnost šalje lažan prvi utisak da se eto radi o tek tamo nekim mislima koje nisu zaslužile da se nazovu aforizmima, pa su da popune knjigu do kraja. Istina ne može biti dalja od te impresije. Ove misli su iznad aforizama i grafita. To su poente nenapisanih priča, naravoučenija romana koji ne postoji, već možemo da ga naslutimo na osnovu jedne rečenice.

„Reči nemaju kosti, ali zastaju u grlu.“

„ Vrata nečijeg srca otvoriće šapat – ne galama.“

„ Lonac može i bez poklopca. Poklopcu je lonac potreban.“

I za kraj, ću ostaviti jednu napomenu, budući da živimo u veoma osetljivim vremenima: Ovu knjigu mogu da čitaju i ljudi koji su ćelavi. Ne morate da imate kosu da biste bili razbarušenih misli. Morate samo da imate duha. Stoga, dragi čitaoci, pobacajte svoje kape. Meterolozi kažu da dobar vetar duva iz pravca Istočne Srbije.

 

 IZBOR AFORIZAMA:

                                       Perjanice vlasti čerupaju n

                           Demokratija u Srbiji odavno je stekla punoletstvo,

                                     a izgleda kao da se nije ni rodila.

 

 

                  Toliko su nas opili obećanjima da i platu vidimo duplo.

 

 

                      Država nije stavila samo jednu tačku na kriminal.

                                       Stavila je tri - za svaki slučaj.

 

 Ko se sa foteljom srodi, odrodi se i od najrođenijeg.

 

                        Političari su kilavi zbog donošenja teških odluka.

 

 

              Vlast mora stalno da menja ploču – da  sačuva krov nad glavom.

 

Vođa za sobom ostavlja mrvice, ne da bi znao kako da se vrati

                                već da nahrani one koji ga slede.

 

Danas je svaki DR sumnjivo lice.

 

                                       Nije lako postati ministar.

                    Potrebno je mnogo finansiranja u sopstveno zvanje.

 

 

 

 

 

             Političari ne padaju lako jer da bi pali, moraju da budu zreli.

 

                                      Izgiboše pričajući o miru.

 

                    Ko se ne uklapa u zakonski okvir, može da se slika.

 

 

                      Otkad su uvedeni elektronski zdravstveni kartoni,

                                         sistem je definitivno pao.

 

           

                   Nakon svečanog otvaranja puta, rupe se otvaraju same.

 

             Hoćemo da plivamo, a da se ne pokvasimo – zato se davimo.

 

Ispred televizora nema diskrimisanih. Svako dobija podjednako dozu besmislica.

-  Usud nas Srba je što ni oko čega ne možemo da se složimo.

                                             -  Daj, ne lupaj!

 

Beskičmenjaci traže dobra leđa.

 

 

                       Živimo kako znamo i umemo. Zato tako i živimo.

 

    Društvo za zaštitu životinja apeluje da se diplome više ne kače mačkama o rep.

 

            Nemojte da krijete godine. Pustite ih... Neka se same zature.

            

                      Ako ne možete da rešite problem, zažmurite.

               Problem sigurno neće nestati, ali ga bar nećete gledati.

 

                           Kome je sve ravno, nije “pod libelu”.

           Od dijeta nema ‘leba.

 

Odabrao: DIB

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК