Ove kojima je nacionalizam u venama trebalo bi poslati na transfuziju.
Džaba što su krali – opet smo im na izborima povjerenje dali.
Vlast nam je brza – svaki strani kredit koji podigne brzo potroši.
Ne nadajte se boljem, pored ovih beznadežnih slučajeva.
Kad ste nam obećali napredak, zašto ste se okrenuli na suprotnu stranu.
Sa takvim sirovinama, mi nikad na zelenu granu.
Našeg naroda je stid što ih političari po svijetu toliko brukaju.
Da to ne mogu opisati, izjavili su nepismeni.
Narod im neće više da sudi… ni najmanje.
Prelila se čaša strpljenja… iz šupljeg u prazno.
Već oni znaju šta im treba – samo čekaju da im odobre taj inozemni kredit.
Sve ćemo mi njima dati, samo da se riješimo tih dugova.
Onoga što se previše silio, napravili su invalidom.
Pokrenuli smo proizvodnju, ali nismo dugo bili jaki.
Našu vreću problema, stavili smo u njihov džak.
Iznijeli smo sve te laži koje su oni unijeli.
Mojoj nostalgiji nema kraja – misli mi često putuju do mog rodnog zavičaja.
Nemojte da nam maslate – kupili smo mi ulje.
Ovi su vam najviše… pali nisko.
Žena mi se u sve miješa, dok ja hamuram.
Nije džaba tražila u mom džepu oraha – našla je dva ornjaka.
Ima li koji doktor da bi mogao potvrditi da su nam političari trajno nesposobni.
Rekao sam našim političarima da su nam najbolji na onom svijetu.
Muž joj više nije za upotrebu – sad konzumira samo ljubavnika.
Šefovi političkih stranaka se mrze – ne mogu se dogovoriti koliko će koji državnih para da uzme.
Vlada nam nema Nade – nisu je primili u radni odnos.
Oni ne vole državu za to što je vole – jer su to sve volovi.
Ta politička stranka bi možda i krenula naprijed, da je njen vođa ne koči.
Posvetio sam se pisanju – a urednici, ono što napišem, brisanju.
Brao bi ja gljive oko svoje njive da nisam obrao zelen bostan.
To je pravi političar – laže na sva usta.
Doručkovat ću na travi – pronašao sam djetelinu sa četiri lista.
Vlasnik fabrike šećera – sve je na kocki izgubio.
Da ne bi više pljačkali državnu imovinu – počeli su je otuđivati.
Ova vlast nas krade s pjesmom – a mi, kao muzička pratnja, samo cvilimo.
Jedino ne bih volio biti na čelu posmrtnog marša.
Ujela me pčela – osjetila je da imam šećer.
Šta će mi ključ uspjeha kad je brava pokvarena?
Prestao je to tvrditi – smekšali su ga.
Toliko je bio pametan da je napravio budalu od sebe.
Burek od mesa se buni zašto i sirnicu tako zovu.
Hajde što se taj mangup u autobusu oteo kontroli – nego se oteo i policiji.
Treba se radovati životu – a oni se raduju što im je bogati stric umro.
U zatvoru su se na mene sažalili – rekli su da mogu plakati koliko god hoću.
Za trku u naoružanju velike sile uvijek imaju kondicije.
Dok nije naćulio uši, nisam ni primijetio koliko je klempav.
Kao da su savjetnici naših funkcionera duševni bolesnici. Odluke koje donose su – van svake pameti.
Kad smo im rekli da dolazimo iz Hrvatske, i da imamo četiri miliona stanovnika – upitali su nas gdje se nalazi
taj grad.
Ljekar mu je zabranio da pije alkohol, pa je prešao na čaj… i tu mu je bio kraj.
Puste želje ni bunar ne prima.
Vidio sam tog narkomana… prodaje igle.
Za posao imam crnogorsku volju.
Koji god nađem izlaz iz krize – svaki je zatrpan.
I na slobodi lopovima je policija ograničena – ne daju im preko granice.
Njegov Alcahajmer se ničega ne sjeća.
Slava nam se uvukla u alkohol… i udarila nas u glavu.
Policija je otišla do tog kradljivca… da im nabavi šta im fali.
Ovdje su digli kulturi spomenik – sahranili su je.
Ni od jednog političara nema hljeba – sve nam pojedoše.
Ništa od njegovog principa. Nije Gavrilo.
Prođe ,mi ljeto trideseto… već drugi put.
Otišao sam s koferom – rekli su da mi je glava u torbi.
Pacijentu, kad je kihnuo u bolesničkoj postelji, sestra je rekla na zdravlje, a on jadan, samo što nije umro.
Sinoć se odigrala drama u gradskom autobusu – izveli su je glumci putujućeg pozorišta.
Dobro je što sam stigao da me operiše taj hirurg – prije nego je otišao u inostranstvo.
Nije u njihovom kolu – odsvirao je svoje.
Provodili su politiku na svoju ruku, pa su od Zapada dobili nogu.
Da ovdje postoji pravda, ni sluga Jernej više ne vjeruje.
Onaj što se napio kao zemlja odletio je na nebo.
Prestali su da kradu tek kad su im dali po prstima.
Ako se čovjek ubije od dosade – je li to samoubojstvo.
Ubili su nam svaku nadu. Ne znam kako je preživjela ova posljednja.
Džaba što su ubili boga u meni – ja opet u njega vjerujem.
Abdurahman Halilović - Ahil
0 коментара:
Постави коментар