Најгоре је кад је вођа слеп, а народ мутав.
Вођа прича, а народ- го народ.
Не иде све по лоју. Често оде маст у пропаст.
Мислио сам да је телевизија напредовала. Притиснеш дугме, промениш
програм... Кад оно, опет он!
Сви наши светли тренуци догодили су се у мраку.
Све је то нама наша политика дала.
Вратио сам с ратишта, али сам и у миру промашен човек.
Прође ми живот у борби за живот.
Код нас нема национализма и сви су нам људи једнаки: и Шумадинци, и Ере, и
Моравци, и Стижани...
Није страшно што је политика курва, него што је геј.
Село и град су се изједначили. С кучићима.
Срби су се боље сналазили у мутној Марици него сада.
Кад мртви гласају, то је повратак отписаних.
Кад вођа прича то је као виц, али ја не знам у чему је штос.
Да не би причао сам са собом, вођа испред себе има новинаре.
Жене се не питају за године, па сам једну госпођу упитао колико има до пензије.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар