БАKЉА
Напињем наглува чула,
уроњен у сценски мрак,
да у збиру расула
будем као говедо јак.
Тумачим текуће изме
катарзе да дочекам час,
како да из катаклизме
за људе пронађем спас?
Мисао ме јасна води,
мада делује ко варка,
да нешто се ново роди
из патрљка од угарка.
Да се ново дело створи
у сфери магије књишке
прво мора да сагори
па да васкрсне из жишке.
И док ме судбина шкакља,
јава ме поспано снатри,
а ја буктим као бакља
у тој стваралачкој ватри.
Пуштам свиј гласић блузни,
и певушим хитну ствар:
Народ је само гузни
папир за тирански чмар.
Ја сам звер прилично редак,
спреман на разна открића,
утеран у овај бедак
послушника без мозгића.
Бунтовнички дух ми не да
унуке да смара брига,
што им је покојни деда
био тек скорела љига.
0 коментара:
Постави коментар