СТАРЕ КЊИГЕ - НОВО ЧИТАЊЕ - РАСТКО ЗАКИЋ

СТАРЕ КЊИГЕ - НОВО ЧИТАЊЕ - РАСТКО ЗАКИЋ

РАСТКО ЗАКИЋ
(Крагујевац, 1942 - Београд, 2014)

"На љуту рану - љуту траву" (1967). Књига је објављена у октобру 1967. године, а забрањена је у фебруару 1968. године.

Важно је да се запитамо
зашто се раније нисмо запитали.

У будућности је лепо
јер су данашњи људи умрли.

Његова заслуга:
заслужио је привилегије.

Многим људима није важно ко је Бог.
Важно им је да се клањају.

Кажите оно што мислите,
једна лаж мање или више!

Отаџбина није правична:
једнима је узела живот као највећу жртву,
а другима се добровољно жртвује.

Намножило се неписмених интелектуалаца.

Сви који су у праву
морају да се бране.

Није лако бити поштен,
тврде сви,
па мало ко и проба.

Не смејте се сатиричарима,
они плачу!

Праве људске вредности увек су се цениле,
данас се и продају.

Кад наш човек пати мора да пати сам,
јер нам је друштво срећно.

Некима је лакше да држе власт у руци
него било шта у глави.

Кривце никада не би требало пустати
да сами одлучују колико су криви.

У демократији џелат има право
да бира жртву.

Једни служе за пример,
а други за - паре.

Афоризме изабрао: Жељко Марковић