Нерад створи политичара
Ко год ради не боји се глади
Памтим ријечи мог наивног оца
Срећа да га нисам послушао
Никад не бих им`о толк`о новца
Док ме мази по кудравој глави
Шаком грубом к`о церова кора
Каже рад је створио човјека
О томе се стално мислит` мора
У руднику дубоко под земљом
Да заради хљеб са девет кора
Провео је живот јадни ћаћа
Не знајући јел` вече ил` зора
И док живјех од сопственог рада
Схватио сам да ми стандард пада
Зато кренух политиком се бавит`
Најбоље се живи од нерада
Момир Васић
0 коментара:
Постави коментар