Budi drug pa kaži
Sasvim zbunjena,
sasvim ljuta
stojim na vetrometini
istina i laži.
Pitala sam se
nebrojano puta.
Ako odgovore znaš,
budi drug, pa kaži...
Čega se bojimo?
Zašto samo stojimo ćutke?
Dokle ćemo uvrede da brojimo?
Čije smo mi navijene lutke?
Kako da nam bude bolje?
To pitanje me proganja!
I gde da nađemo dovoljno volje
da prekinemo sva naša stradanja?
Prošlost nam lažiraju.
Sadašnjost režiraju.
Budućnost fingiraju.
Reči i dela ne biraju.
Život je, druže,
šahovsko polje,
a mi tek figure
protiv naše volje.
Juče, danas, sutra...
nadam se da će biti bolje.
Kako da dočekamo prava, nova jutra?
Molim Te, budi drug pa kaži!
Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар