Вођин лик појављује ми се и у празном тањиру.
Не би требало слепо веровати вођи.
Ја бих се утопио у добром вину, али не треба претеривати.
Иако немате пара, ви штедите- поручује влада.
Било шта да урадим погрешићу. Зато сам изабрао нерад.
Наша будућност има мат боју.
Бих ја, али Бија!
Колико ме је вођа водало, добро је да сам жив.
Кад пукне тиква, меци лете на све стране.
Код нас је све идеално. Ма, лудница!
То су приче за малу децу, уз два деци црног.
Председник је ретко у свом кабинету. Стално је на службеном ауто- путу.
Време проведено у кафани требало би да ми се рачуна у радни стаж.
Дакле, ја мислим... И тиме завршавам.
Док је полиција расветљавала случај, нестала је струја.
Ја немам ватрено оружје. Аутоматску пушку и пиштољ држим у фрижидеру.
У Србији мањине добро живе. Осим на Косову.
Сендвича и игара!
Вођа се толико изверзирао, да држи говоре и кишобранима.
Разоружаћу се и ја. Ево вам пиштољ!
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар