НАГРАДА „Вуко Безаревић“ – ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

НАГРАДА „Вуко Безаревић“ – ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

За награду „Вуко Безаревић“, која се додјељује за необјављену сатиричну причу, конкурисало је 35 аутора, са 71 причом. Жири, који је радио у саставу: Миленко Шарац, предсједник, Јанко Јелић, члан и Бојана Грујић, члан, у најужи избор је уврстио приче „Затвор на слободи“, под шифром „Лет“, аутора Владислава Влаховића из Подгорице и „Инаћење через једног прозора“, под шифром „Луцерка“, аутора Ђокице Миљковића из Новог села – Велика Плана.

Једногласно је одлучено да се награда „Вуко Безаревић“ додијели Владиславу Влаховићу за причу „Затвор на слободи“. Ову причу, осим снажне ауторске имагинације и необичног разрјешења, те посједовања високог нивоа аутентичног сатиричног потенцијала, карактерише одсуство јефтиног хумора, банализације и неадекватне литерарне надградње на одраније познатим анегдотима и испрофанисаним комичним исказима, који су били саставни дио немалог броја осталих приспјелих прича.

Аутор, на сатиричан начин, пародира кафкијанску парадигму кошмара, полазећи од антиципиране, односно самонаметнуте кривице, која у крајњем исходује самокажњавањем и самоутамничењем. Прича се може ишчитавати у строго иронијском кључу, третирајући иронију не само као књижевни поступак већ и као механизам одбране. Оригиналном стваралачком стратегијом додатно је оснажен квалитет приче кроз наративну трансформацију од иницијално хуморних констатација, преко нарастајућег апсурда да би у финалном дијелу све добило елементе својеврсног пароксизма проистеклог из провоцирања парадокса слободе. Главни јунак, вођен первертираним принципима властите егзистенције, не усваја диктиране обрасце понашања и апсолутну слободу види тек у могућности коришћења права на самоизбор робијања, инхерентно једном ранијем виђењу по коме је „човјек роб зато што је слобода тешка“.