НАЈБОЉА СТРУКА
-Где си, стари друже, заврши се и то!
-Јес', богами! Сад ми, некако, брзо прошло.
-Да, одоше четири године као руком однешене. И сад, шта ћемо
уписати?
-Знаш и сам да ја преферирам књижевност, али супруга ми каже да од
те работе нема велике вајде, нема ту 'леба. 'Ајд онда ветерина, није то лоше
занимање, али шта ћеш да лечиш, стоке је све мање, ако не рачунамо кућне
љубимце, тако да је и ту мрка капа. Сад су модерне ове неке технологије,
рачунари, машинство, роботика... Шта ће роботи да раде кад нема посла ни за
људе, седеће без везе на послу. Е, зато ја преломим: права или економија, јер
свака фирма мора да има ту струку, плус после адвокатура... Тако да ће то ћерка
највероватније и да упише, а штета је да не упише, имала је све петице у
гимназији.
-Штета за малу.
-А шта ти планираш?
-Слушај, мој мали је од малих ногу показивао склоност ка друштвеним
наукама, а тиме си већ предодређен за политику. Лагао је мајку и мене, а о баби
и деди да и не говорим. Они, сироти, нису ни тад виђали своје пензије. Гледаћу
зато да га упишем за посланика, јер такав таленат одавно није виђен, тај ће да
превазиђе и хашки трибунал.
-Али, шта причаш, не постоји факултет за посланике?
-Ма, њему и не треба факултет, он већ сад може да седне у Народну
скупштину.
-Значи, одмах из школске у посланичку клупу!
-Добро, може прво у одборничку клупу, да се мало кали у локалу.
-Види, богати, то ти није лоша идеја! Како жена има мало у
политици, могла би и моја мала да се школује за ту струку. Она је од малих
ногу...
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар