АФОРИЗМИ МИЛЕНКА ИВАНОВИЋА

АФОРИЗМИ МИЛЕНКА ИВАНОВИЋА

Самоме себи постао сам ђаво. У ствари, другима сам то био откад знам за себе.

Намагарчили су ме. Можда има шансе да постанем коњ.

Отишао је у легенду. Показало се да је сувишан у овако бајковитој стварности.

Моје срце живи нејасно. А тек мој мозак?! Што тај воли празнину.

Капитализам нас је усрећио. На пола пута постајемо милионери. Додуше, ми вечито изнова крећемо.

Сасеците ми крила па ћу поверовати да сам настао од мајмуна.

Сиротиња много мисли на правду. Богати су хумани па их просто на то нагоне.

Свака школа има своју улицу. А улица некоме зна бити једина школа.

Добијали смо све ратове - по ушима.

Чувамо крв за нека друга времена. Ко зна да ли ће тада бити и воде?

Полицијски час је принудна настава за одсутне ученике - у тишини.

Светски државници су најпре жестоко укрстили копља. А онда је свако отишао у своју канцеларију да стави прст на дугме.

То ће трајати док и ми трајемо. Срећом, ми смо лако кварљива роба.

Геноцид се и јесте и није догодио. Изгледа да је сва наша стварност у нечијим очима.

Миленко Ивановић

ŠIPAK.RS