ДОН КИКОТ - ЛЕПОТА ПОТОКА

 

ЛЕПОТА ПОTОКА

***

Када зора тихо осветли обалу реке, док се магла лагано подиже са површине воде, ствара се јединствена атмосфера која мами људе да седну уз обалу и испијају своју омиљену шољицу кафе. Ова слика често постаје призор за памћење, а само ритуално испијања кафе на обали реке често носи са собом дубоко укорењен осећај мира и повезаности са природом.

Планине у даљини додају драматичност сцени. Њихови обриси често изгледају замагљени, а сунчева светлост се пробија кроз облаке и додаје нијансе светла и сенке, стварајући предивну кулису за ту јутарњу шољицу кафе. Магла, која се лагано подиже са воде, додаје мистичан додир и пружа осећај тајанствености.

Док седите тамо, посматрајући ту чаробну слику, можете приметити искакање рибе из воде. Овај тренутак неочекиване игре природе додаје додатни шарм целом искуству. Понекад се чини као да рибе играју своју сопствену игру, као да су свесне лепоте која их окружује. Испијање кафе на обали реке тада постаје више од обичног ритуала. Постаје тренутак интроспекције, мира и дубоког повезивања са природом. Осећај мира који пружа овакав тренутак често остаје урезан у сећању, као да се тренуци тог јутра споје са самом душом, остављајући нас да сањаримо о лепоти природе и њеним чарима.

Са лакоћом је пасторални увод написала вештачка интелигенција. Међутим - природна глупост удружена са људском похлепом и бахатошћу може за врло кратко време да од рајских предела створи пакао у коме ћемо дугорочно испаштати због затварања очију према злочину који нас брутално одаљује од саме суштине постојања.

Да ли се у овој причи крије дистопија, утопија или нешто треће? - процените сами.

Како год било, Јеванђеље по Дон Кикоту гласи овако...

Након неколико година проведених на привременом пецању на Рио Ебру у Шпанији, коначно осванух на мојој реци успомена. Ако ништа друго, барем је порекло имена реке Ибар потицало са истог извора као и име шпанске сестре , тако да сам се тамо осећао као да сам код  куће. Жељан да што пре уживам у његовим чарима, реших да прву кафицу попијем на тераси ресторана Женева са које се пружао фантастичан поглед . У првом моменту ми се учинило као да се Ибар једва назире, па претпоставих да је од мог погледа сакривен бујним крошњама дрвећа. Док сам са задовољством мотао цигарету, опуштајућу тишину прекиде мени добро познат глас.

- Па где си бре школски? Годинама те не срећем по граду. Мада те једном видех у емисији Свет лова и риболова како у Шпанији пецаш огромне сомове. Колико сам схватио, тамо радиш у риболовачком кампу као водич и менаџер. Благо теби! Спојио си лепо и корисно а ја остадох да се злопатим овде.

- А што онда и ти не оде у потрази за срећном звездом? Није ваљда да ти смета факултет! Давно беше када смо изашли из школских клупа, надам се да си га завршио у међувремену?

- Валааа, тешко да бих и средњу школу завршио да нисам преписивао од тебе. Хвала ти до гроба! Студије нажалост нисам успео да приведем крају. Морадох да одем на дослужење војног рока које је баш потрајало. Међутим, упорност се увек исплати, тако да сам и без завршеног факса успео да докторирам на Факултету политичких и економских наука у Вучковици код Крагујевца.

- Па лепо, богами! А на коју тему је гласио докторат?

- Два доктората, заправо. Један се бавио утицајам преминулих гласача на оживљавање привреде а други се односио на евалуацију капитала и природне токове прања пара. Након стицања титуле доктора наука моја пословно – политичка каријера кренула је узлазном путањом. Извини школски... не бих даље да се хвалим јер је скромност врлина најбогатијих.

- ОК, ако будеш имао времена да као некад одемо на пецање у Ибарску клисуру, јави ми се. Ево ти број мог мобилног.

- Ма стално сам у фрци и ретко кад имам времена за хобије. Јутрос сам на брзину и овде дошао. Скроз заборавих да платим пословни ручак од синоћ, па да се не бламирам. Ако медији дознају за то - зло и наопако! Мада се у суштини и не жалим, јер сам свој живот посветио узвишеним циљевима.

- Иди својим путем школски, не бих да те даље задржавам. Чућемо се већ.

- Него, Кикоте! Кад већ спомену пецање у клисури, паде ми на памет одлична идеја. С обзиром да си године провео у иностранству, дубоко верујем да си прави човек који може да стане испред великог пројекта. Сем тога, познато ми је да си некада студирао менаџмент, тако да поседујеш све неопходне квалификације.

- Биће ми велико задовољство да учествујем ако се ради за добробит народа. Реци ми укратко о чему се тачно ради.

- Тренутно немам времена за причу, извини. Али, за који минут стиже мој кум коме сам довезао специјалан рођендански поклон. Да не беше њега, ништа од великих идеја не би било спроведено у пракси и баш ме је задужио. И он је преоптерећен са својим обавезама тако да ће сигурно прихватити мој предлог да га замениш на пословима главног менаџера.

- Климнух му главом у знак одобравања и таман што се препустих даљем уживању на тераси ресторана - зачух нечије дискретно одушевљење.

- Јааааоооо, куме! Бог на небу, ти на земљи! Да л’ знаш колико си ме обрадовао са спортском лимузином .

- Осврнух се према паркингу и угледах отмено обученог мушкарца средњих година који ме је својим аутфитом неодољиво подсећао на кума Жоржоа из легендарног филма Лепота порока.

- Куме мој, заслужио си! Знам да си радио за тројицу, а да те нема требало би те клонирати. Загрли га мој школски и снажно га приви га уз груди.

- Него... да ти представим старог друга Дон Кикота који је верујем прави човек за нас. Да те коначно мало одморим за предстојеће пословне успехе. Одвези га, молим те, брзим путем до тврђаве Маглич и покажи му сва чудеса која смо заједнички створили. После поноћи, кад завршим са свим обавезама, можемо поново да се нађемо на ручку овде како би утаначили све детаље будућег пословног аранжмана.

- Важи, куме. Гледамо се вечерас.

Седох у прелепу спортску лимузину и срдачно бејах понуђен томпусом како не бих мотао буђаве цигаре и тако загађивао унутрашњост скупог аута. На дрвеном волану приметих занимљив детаљ - златним словима угравиране иницијале ТК.

- Ако се питаш шта они заправо значе, зовем се Тајкум Кокан – добих ургентан одговор на мој радознали поглед.

- Драго ми је, мада ми је твоје име баш необично. Из којих крајева потичеш?

- Ма оно многе буни. Тајкум је заправо титула јер сам директни потомак Црног племства које је некада насељавало питоме падине Етне на Сицилији. Након ничим изазване ерупције вулкана, морали смо да емигрирамо у Црну Гору па затим и у Србију. Од давнина смо познати као трговци и инвесктитори а вешто пресипамо из шупљих у пуне џепове, што наравно није нимало лак посао. Причај ти са мном без икаквих комплекса - људи смо на крају крајева. Рекао бих да си и ти племићког рода. Не носи било ко титулу Дона а вероватно смо и земљаци?

- Ма немам ја никакве везе са било којим племством јер сам чист асоцијални случај. Постоји једна књига коју много волим тако да сам самом себи наденуо надимак који је додуше мало изврнуо суштину главног јунака.

- Узгред, лимузина је заиста фантастична. Верујем да ћемо експресно стићи до Маглича јер морам да се јавим данас у МУП због продужења пасоша, тако да не бих да остајемо предуго.

- Не бригај, Дон Кикоте... познајем неке људе и средићу ти све око пасоша да се не цимаш безвезе по канцеларијама. Него, љуби брат кума свог! Је л’ знаш да овај ауто има погон на све четири литијумске батерије а луксузну опрему и да не спомињем. Пут који сам изградио је к’о створен за њега. Па нећу ваљда да ми због дрндавих друмова мештани ауто носе на рукама - као што су носили кеца мог рођака Жоржоа, ако знаш ко је?

- Наравно да знам. Приметих велику сличност између вас двоје чим те угледах. Поздрави га и надам се да се неће више злопатити са натуризмом по Црној Гори.

Само што изађосмо на Ибарску магистралу, приметих да је апгрејдована на брзу, модерну саобраћајницу. На све стране беше окићена банерима са којих се смешио неки, чини ми се, доброћудан лик. Што није на руму, није за по друму! – гласио је духовити слоган којим се очински обраћао првенствено трезним возачима, рекао бих.

Отприлике, на сваком километру пута постављен је по семафор, што ми је деловало јако необично. Поред сваког су стајали млади људи у радним оделима, са кофама пуним воде и четкама у рукама. Друштво су им правиле лепе девојке а имао сам утисак као да продају нешто. Нејасно ми је било и то што смо константно пролазили кроз црвено светло а сабраћајаца нигде није било на видику. Упитах изненађено Тајкума Кокана о чему се заправо ради.

- Видиш Кикоте, једна од мојих главних инвестиција је баш овај брзи пут. Од суштинске је важности због повезивање мојих централних магацина у Албукеркију са лукама Драч и Ротердам. Миле & Ум - праунука моје матичне компаније Ситна пара га је у рекордном року изградила. Присуство саобраћајаца уопште није неопходно јер све учеснике саобраћаја контролише и санкционише вештачка интелигенција. Наравно да само ја имам специјално администраторско одобрење да кршим законски алгоритам.

- Момци и девојке крај семафора су радно ангажовани на прању шофершајбни и продаји сланих и слатких занимација тако да смо практично решили проблем великог одлива младих у иностранство. Успут могу и да усавршају стране језике јер комуницирају са пуно туриста у транзиту. Зарада није мала и сав бакшиш је њихов.

- За инвалиде и социјалне случајеве имам сасвим други програм те су радно ангажовани на прелепљивању банера, одржавању зелених површина и фарбању мобилијара. Све сам замислио да буде по мери болесног човека и здраве околине. Транскомунизам је светла будућност планете - веруј ми на манифест, Кикоте!

- Захваљујући семафорима, путници могу чешће да се одмарају како би опуштено уживали у пејзажима док је упаљено црвено светло. Тако да је драстично смањен и број саобраћајних несрећа.

- И немој мислити да сам постао роб свог посла јер сам уметничка душа у суштини. Понекад, одем сасвим тајно на тврђаву Маглич и срце ми је заиста пуно кад погледам уоколо шта сам све створио. Баш јуче сам почео да пишем историјску драму Царево ново опело посвећену једном светском лидеру чији су ми лик и дело главна инспирација за мој прегалачки рад.

- Ето, мало се запричасмо, а већ стигосмо подно саме тврђаве. Када се попнемо на једну од њених кула све ће ти бити јасније. Ионако сам брзо возио па ниси могао ни да приметиш колико је само процветала Долина јоргована захваљујући мени и твом школском.

Крајичком ока потражих дрвени висећи мостић преко ког сам се одувек љуљао ка суседној обали али се уместо њега у корито реке дубоко укопала бетонска брана преко које и пређосмо. Нађох се у тешком чуду када схватих да више ништа није било као пре.

Гледано са куле тврђаве, некадашње корито Ибра ме је највише подсећало на Кинески зид који се као змија увијао низ долину и вољено Краљево уједао за душу.

Низводно од Маглича, на самом Лакту, угледах још једну брану а узводно ка Ушћу их је било још десетак. Уместо дивљег Ибра дочекаше ме бетонске гробнице које као тромбови у венама запушише некадашње брзаке и претворише их у поточић који невољно истиче из депресивних језера.

- Тајкуме Кокане! Не представља ваљда овај кошмар оно што си хтео да ми покажеш!? - узвикнух бесно и прилично разочарано. И на Рио Ебру постоје бране али га нису докусуриле као што је сад са Ибром сада случај.

- Дон Кикоте , лепота је у оку посматрача - а ти носиш наочаре па не видиш добро! У послу нема емоција а првенствено мораш да гледаш ширу слику. Знам да нисам еколог али сам екологичар! Односно...крајње прагматична особа. Ако природне ресурсе не искористимо на ефикасан начин и у право време они ће једноставно нестати као диносауруси. Је л’ треба да сачекамо да астеорид удари у планету па да кукамо како касно Кокан на Маглич стиже. Ма шта ти мислио, велико су благо ових десетак брана и језера, а свако од њих има своју специфичну намену.

- Како то мислиш? У бранама су претпостављам турбине за производњу електричне енергије што није неуобичајено. У чему је онда виц са језерима?

- Дијаболичан сам ја лик Кикоте па осмислих оригиналне начине остваривања вишка богатства.

- Најузводније језеро, у Бојанићима изнад Ушћа, заправо је велики колектор пластичног отпада који се извлачи из њега а потом се у оближњим погонима поново прерађује у ПВЦ амбалажу коју мештани изнова бацају у реку, односно језеро - тако да имамо обновљиве изворе пластике и пре свега добре зараде.

- Језеро Гокчаница се нажалост брзо замуљује тако да талог редовно извлачимо из њега и продајемо га као лековито блато у Богутовачкој бањи. Постизани су фантастични резултати у лечењу реуматских обољења колико сам обавештен. Финим просејавањем приобалног песка добија се чист силицијум који је главна сировина у мојој фабрици микрочипова у Прогорелици.

- Да не би све било подређено индустрији, мислио сам и на туризам - односно натуризам. Језеро Полумир намењено је западноевропским и УСА туристима и порибљено је са смуђем , штуком, сомом и шараном. На језеру Добре стране претежно угошћујемо Русе и Азијате тако да смо у њега убацили бабушку , толстолобика и амура.

- Језеро Маглич сам наравно наменио искључиво домаћим туристима, риболовцима и власницима ресторана. У њему обитавају скобаљ и аутохтони лосос који се природно мресте у Лопатници до које наравно постоје изграђене рибље стазе.

- На Белој Глави смо отворили велики камп за натуристе а језеро Главица просто обожавају припадници ЛГБТ популације.

- У знак извињења према Италијанима од којих сам мазнуо идеју о изградњи брана, на најнизводнијем и најтоплијем језеру Лакат узгајају се жабе које им извозимо по дампинг ценама.

- Да ти кажем искрено, Тајкуме...паде ми камен са бубрега када ми све то објасни. Видим да је читав пројекат морално-економски оправдан уз поштовање свих ЕУ стандарда о заштити природне средине. К’о да си писао Зелену агенду, заправо!

- Е мој Кикоте...не зову ме за џабе Економски дабар у ЕУ парламенту. Око сваке бране , хиљаде породица се хране! – то је мој победнички мото . Видећеш и сам да ће једног дана уместо крста на Столовима бити постављено моје име у злату изливено па нек у њега удари гром што чешће - ионако продајем струју по повлашћеној цени.

- У ближој перспективи планирам и постављање ветропаркова на Столовима, а они ће драстично смањити број корморана који су највећи непријатељи риболоваца. Тако да имам и вашу безрезервну подршку.

- Сем тога, морао сам да мислим и на моје стратешке партнере као што је Ринто Тито. Са њима нема зезања тако да смо направили ексклузивни уговор да од сумпорне базе, којом је Матарушка бања пребогата, правимо сумпорну киселину неопходну за производњу литијума. Знаш ли само колико сам људи запослио у Матаругама у новоотвореној фабрици.

- Пољопривредницима смо наравно дали повољне старт-ап кредите за садњу бадема а сточарима за узгој дресираних видри које патролирају језерима и чувају их даноноћно уз мале трошкове одржавања.

- А што бадем узгајају, није ми јасно?

- Па органски бадем из стакленика је тражен, пријатељу! Из њега се методом хладног цеђења добија цијанид, а затим га за дебеле паре продајемо Ринто Титу који на Златној обали и околним брдима експлоатише племените метале и бакар, те му је и те како неопходан за њихову даљу прераду.

- Шта се десило са околним манастирима? Има ли икаквих културних садржаја?

- Услед сасвим случајно изазваних микроклиматских промена, успео сам да креирам аутентичну атмосферу средњег века што је туристима веома занимљиво. Влага и магла су се увукле у сваку пору фресака па кад се посете Жича или Студеница као да се директно закорачило у 13. век.

- Посебну пажњу сам обратио заштити Споменика српском јунаку у Церју кога сам преселио на старо гробље у Толишници како бих га дугорочно заштитио од ерозивно - корозивних утицаја.

- Ових дана приводимо крају и изградњу 15 - минутног Етно - села које ће бити епицентар свих културних дешавања: Маглич на концу, Маглич у лонцу, пиво у кегли, магла у тегли, гледање у очи са Проклетом Јерином, Ротшилдијада на ћумуру - шта год срце жели пожели да новчаник увесели!

- Не заборавих ни на екстремне спортове као што су Bungee Jumping са брана и весели зимски спуст низ залеђене уцевљене притоке Ибра. Вожња кајака у турбинама брана је посебна атракција.

- Тајкуме, заиста не могу да поверујем да си све тако савршено испланирао. Фали ми само један, можда најбитнији детаљ. Шта је са пијаћом водом, како си то решио?

- Нећеш да верујеш Кикоте, у вези ње се најмање бринух. Својевремено, чика Бил који је филантроп као и ја, патентирао је револуционаран процес прераде канализационе воде у пијаћу, а ја сам добио ексклузивно право на лиценцу. Барем у говнима нисмо никада оскудевали.

- Него... да те не давим више. Изложио сам ти цели пројекат па добро размисли да ли си вољан да бизнис преузмеш на себе. Дебела финансијска надокнада наравно није никакав проблем . Сем тога, моћи ћеш као и у Шпанији да пецаш до миле воље на свом радном месту. Тога има само у јавним предузећима и код мене – шта ћеш лепше?

- Ја управо морам да кренем пут Рашке како бих присуствовао конференцији Удружених пљачкашких самоуправа. У мом ауту је прибор за пецање па искулирај пар сати док се не вратим и чујем шта си одлучио. А онда, надам се, палимо обоје у Женеву на поноћни ручак са мојим кумом. Ај, бистро и уживај!

Након свега што сам ушима чуо и својим очима видео, уопште ми више није било до пецања. Реших да позовем древну пријатељицу др Скали како бих се са њом посаветовао шта ми је даље чинити. Преко кодиране апликације повезах се са сателитом који сам на одложено плаћање закупио од Илона Маска, и изненадих се када ми је ГПС локатор означио да је она у близини . То ми је био већ јасан знак да ништа није случајно и да постоје дубљи разлози зашто сам се изненада вратио из Шпаније.

- Кикоте, друже стари, откуд ти? Не видесмо се одавно. Није ваљда да поново треба да спасавамо планету јер сам на одмору и уживам у лепотама Голије. Додуше, тренутно сам у Баљевцу на промоцији родољубиве прозе нашег драгог пријатеља Писца. Штета што си ван земље колико знам, па не можеш да присуствујеш, ал’ послаће ти он примерак књиге сигурно.

- Мааа, вратио сам се Скали и налазим се у Магличу. Не знам колико си информисана о силним бранама на Ибру и екоциду који је уследио.

- Наравно да јесам, нажалост! Писац је прилично бесан и разочаран што је народ зажмурио на бруталну девастацију природе. А ја лично сам због целе ситуације у великом проблему - веруј ми!

- О чему се ради Скали?

- Слушај ме добро Кикоте и укључи пинеалну жлезду како би ти била јаснија моја визија! Пре извесног времена постадох директор Института за параморалне појаве и главни координатор Центра за међуљудске односе са ванземаљцима. Недавно ме је контактирала посада свемирског брода Црни витез који хиљадама година кружи око наше планете. Имају неодољиву жељу да посете Маглич фест, узму учешће у витешким борбама и храбро се боре за прелазни пехар Јелене Анжујске. Када се суоче са тоталним хаосом овде а навикнути су од малена на космички ред, бојим се да ће у знак протеста напустити турнир и утицати на Интергалактичку унију да нам хитно уведе санкције. Ионако никада нису имали високо мишљење о нама а сада постоји опасност да ће нас гурнути у најудаљенију Црну рупу свемира. Имам само седам дана до турнира да испеглам ствар, иначе зло и наопако по нас.

- Хм, то ме подсети на мој омиљени ратни филм Мост. Ни Бата Живојиновић и Борис Дворник нису имали више времена на распологању за диверзију а ипак срушише дивну грађевину. У џепу од риболовачког прслука увек носим мемоаре мог деде војног инжењера који је срушио мост на Неретви и подигао мост на З. Морави у селу Поповићи па ћу их на брзака проучити како бих можда добио неку корисну идеју.

- А, неее! То никако! Све мора да се реши на крајње цивилизован начин јер нам сурово испољавање агресије ванземаљци никада неће опростити. Имам ја далеко ефикаснији план!

- Реци, Скали... не држи ме у неизвесности!

- Одлично знаш да је наш пријатељ Писац ратни ветеран и припадник херојске 37. моторизоване бригаде из Рашке. Пре промоције прошетасмо његовим двориштем и у поверењу ми рече да није предао држави сво оружје које је поседовао. Из сентименталних разлога је сачувао БВП М-80 који је замаскирао гипсаним плочама и претворио га у омиљени кутак у коме пише своје књиге.

- И како мислиш да решимо случај само са једним оклопним транспортером?

- Кикоте, цео виц је у томе да је од Друштва српско – руског пријатељства уз посредовање Ноћних вукова добио на поклон високо софистицирану технологију да му се нађе - злу не требало! Објаснио ми је да је у питању тајно оружје, односно високофреквентни електромагнетни дезинтегратор мрачних сила и материја као и генератор свемирских црвоточина који омогућава тренутно путовање кроз простор и време.

- Није ми јасно, шта то практично значи Скали? Појасни ми стручно.

- Ради се о томе што ћемо на елегантан и по душмане емпатичан начин поништити сву негативну енергију која је очигледно акумулирана у Долини јоргована и ресетовати време на почетно стање пре страшног екоцида и изградње брана. С друге стране, захваљујући генератору бићемо екстремно мобилни и невидљиви за непријатеља, па кад обавимо посао овде селимо се на друга кризна жаришта.

- Ако је већ тако, одох мало до Лопатнице да посетим старог пријатеља Бајкера а ти ми пусти СМС кад будете кренули овамо након промоције. Даћу ти сад његове координате да не би лутали.

На самом уласку у Бајкерово имање приметих таблу на којој је великим словима исписано ЗАБРАЊЕН УЛАЗ ИНВЕСКТИТОРИМА! - што ми је јасно говорило да је одлучан у одбрани родне авлије. Обрадова се кад ме виде и узбуђено ме поведе да после толико година обиђем добро познат вир који је у међувремену претворен у купалиште. Евоцирасмо уз домаћу ракијицу успомене на мото скупове у Борићима и безбрижне дане које смо као клинци провели на Лопатници купајући се и пецајући. У једном даху ми исприча како се са муком изборио да сачува барем ову оазу мира и лепоте коју несебично дели са свим заљубљеницима у природу без икаквог материјалног интереса.

- Дон Кикоте, само ћу ти једно рећи! Моје крштено име ме је до гроба заветовало да се не бојим никога и ничега. За сада нас је релативно мало, али се надам да ће се људи пробудити из дубоког сна и схватити да се на јави води пресудна битка за наш опстанак и срећнији живот потомака. Најпитомији смо у дивљини јер тада постајемо свесни њене снаге која нас стално упозорава да може и без нас када куцне судњи час. Надам се да неће бити касно!

Таман приставих кафицу кад бипну мобилни телефон а испред мене се ниоткуда појави оклопни транспортер из кога насмејани изађоше др Скали и Писац.

- Баш сте били брзи!? – запањено им се обратих.

- Кикоте, друже стари - па кад ће та твоја књига првенац? Ево, донех ти моју најновију да је листаш кад риба не ради.

- Хвала ти, Пишче! Шта да ти кажем. У сталном сам сукобу са вештачком интелигенцијом са којом понекад сарађујем. Упорно ме тера да пишем љубавне романе а мени су некако ближе револуционарне теме.

- Ма и њој ће доћи једном крај. Пошаљи је , благо мени, у пензију пре него што јој продуже радни век. Него, ај' да седнемо на терасу како бих вам изложио оперативно - тактички план дејствовања по дубини непријатељских брана и акумулација.

Одједном зачух снажан хук хеликоптерске елисе. Писац погледа у небо и командова нам повлачење у безбедну унутрашњост оклопног транспортера. У току је десант на брвнару! - саопшти нам војнички хладнокрвно. За кратко време се нађосмо у тоталном окружењу Антиперористичке јединице. Из хеликоптера који је атерирао на ливаду изађе лично Тајкум Кокан.

- Кикотеееее, издајицеее - изађи напоље! Даћу ти још једну шансу да попричамо а онда ћу вас немилосрдно уништити ако трајно одбијете сарадњу.

Нисмо имали шта да изгубимо јер нам је тајно оружје било најјачи адут. Рекох писцу да ћу изаћи напоље на преговоре али да дејствује свом расположивом силом чим му покажем тајни знак десном лакат кривином. У знак добре воље понех и примерак Пишчеве књиге. Рачунах да ће се Тајкум можда временом и покајати за сва недела ако је буде прочитао.

- Само да ти кажем Кикоте да нисам нимало наиван. Иако те је мој кум исхвалио уверен да си часни Еуропљанин и интелектуалац, безбедоносне службе су ми доставиле сасвим другачију процену твоје личности. Ти си непоправљиви теоретичар завера и као такав си трајно обележен. Познато им је и да презиреш рачунаре и мобилне телефоне али ти је постављен прислушкивач у писаћу машну - тако да све знам. Буди сигуран, да ћу те искомпровитовати и код познаника са Сицилије. На следећем окупљању Савета слободних Црнотраваца затражићу да ти трајно одузму титулу Дона јер си очигледно инсајдер у нашим редовима. А све сам ти понудио на длану, лудаче! Обезбедио би и ванбрачне праунуке до краја живота, ал си тврдоглавији од мојих брана.

- Упркос свему, умем да ценим и своје највеће непријатеље јер ми такви требају - првенствено због својих способности. Имаш 10 секунди да се предомислиш и да нам се са својим пријатељима придружиш. По казни, добићете сви привремено-повремени уговор за почетак. Ако се временом будете показали као лојални – можда вам продужимо уговор и за стално.

- Не пада ми на памет , Тајкуме. Ради шта ти савест налаже, ако је уопште имаш. Ионако сам само привремено под киријом у свом телу, а ти се дебело замисли где ће ти душа. Осврни се барем уоколо и погледај ову лепоту коју је Бајкер успео да одбрани од твоје алавости.

- Ма то поточе ме уопште не интересује! Ионако само бедне киловате могу да извучем из њега.

- ОК, да приведемо онда крају еколошку ратну драму и наше преговоре. Испадни једном човек и испуни ми барем последњу жељу.

- Реци, брзо! Немам времена за губљење јер ме посао чека издалека.

- Понео сам једну књигу теби на поклон па приђи да ти је предам - са све Пишчевом посветом.

Чим ми Кокан улете у казнени простор, свом силином га ударих лактом у најслабију тачку - односно нос. То је Писцу уједно био и знак да активира моћно оружје.

- НИ ТРУНКЕ СТРАХА, НИ КОРАКА НАЗАД! – загрме Писац из транспортера.

- ПАДАЈ СЛИНО И НЕПРАВДО! – додах у борбеном заносу.

- АМЕРИКА И НЕМАЧКА БИЋЕ ЗЕМЉА ПАЛАНАЧКА! – развика се др Скали.

- СМАЊИ ГАС! – дрекну на њега Бајкер.

Памтим само да осетих страховито зујање у ушима након чега угледах бљештаву светлост, а онда наступи мрак и прекид филма. После, не знам колико времена, као кроз маглу угледах забринуто лице др Скали како ми маше букетом миришљавих јоргована испред лица како би ме освестила.

- Кикотеееее, несрећо... жив ли си!? Није још смак света - то нас чека у некој од наредних прича.

- Не брини, Скали – добро знаш да сам наглува особа и да не чујем ништа преко 5000 херца. Зато се свесно жртвовах јер знадох да сам потпуно заштићен од високофреквентног оружја.

Протресох главом да видим да ли су ми уши још барем мало читаве и обрадовах се што је цела екипа поново на окупу. Од Тајкума Кокана и његове Антиперористичке пратње са све моћним хеликоптером није било ни трага ни гласа.

Браћо и сестре! Да прошетамо након битке пешачком стазом до највишег врха Троглава - предложи Бајкер. Са њега пуца најлепши поглед на целу долину па да јасно установимо шта је нама наша борба дала.

Долина краљева је поново заблистала у свој лепоти а Ибар је слободно текао - као што је и стари пророк давно рекао! Високо на небу угледасмо Црног витеза како се лагано приближава Магличу и махнусмо му у знак добродошлице.

ЗА ИБАР И ОТАЏБИНУ! - проломи се победоносни поклич са врха Троглава а његов ехо настави да путује низ долине Ибра и З. Мораве и све тако до Дунава, како би га јасно и гласно чули сви Тајкумови којима би сличан пројекат можда пао на памет.

Највећа превара ђавола није што је убедио људе да не постоји, него што их је убедио да су немоћни!

Дон Кикот

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК