Ода ветру
Када чујеш да
неко пусти гласан
ветар,
Подсети се на
ову оду која пева сужњу
Што избори
слободу.
Ветар је
слободно пуштен у етар,
Од ветра је
промаја, пуна је одаја,
Мирише, кади и
хлади.
Нек живи ветар,
ветар живота,
И дува снагом од
пет бофора,
Он је разбијач ноћних
мора.
Без добра ветра,
инога даха,
Нема живота ни
мерака.
Мерак је ветар у
инат свима,
Законе природе
показат Њима.
Дувајте ветрови
утробе моје,
За нас идеје не
постоје.
И зато, ако
нећеш у души мрак,
Пусти ветар јак.
Душан Пуача
0 коментара:
Постави коментар