МОМИР ВАСИЋ: У ДРУШТВУ СЕ НЕ ШАПУЋЕ

У друштву се не шапуће

Не дај Боже то зло чуће

Глухим правде треба бума

Да би чули глас разума

У друштву се не шапуће

Ухо ОЗН-е и шапат чуће

Истина гдје се не чује

Људску машту злоба трује

У друштву се не шапуће

Зло што жели тако чуће

Са усана прочитаће

И оно што се не шапуће

Зато гласно у лице скреши

Ко има образ свјесно не гријеши

А за њежна шапутања

Опасност је доста мања

Јер о срећи срце снује

Шапат срца срце чује

Момир Васић

ŠIPAK.RS