humoristično-satirične priče

МИОДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ: ДВЕ КАРТЕ ЗА ЊУ ЈОРК


 ДВЕ КАРТЕ ЗА ЊУ ЈОРК

Када се сретну Миливоје и Бошко у граду, обавезно оду до парка да седну на

клупу и проћаскају. Раније су то биле баште многобројних кафана, али сада... па све се

мења, важне су и промене.

-Једва чекам, Боле, ових 20 хиљада, да се мало извучем из кризе- рече Миливоје.

-Па, је л' дотле дошло?- зачуди се Бошко.

-Ма, имао сам неке инвестиције и ето, оде пензија очас посла.

-Ушта си толико инвестирао, ако није тајна?

-Заменио сам стари водокотлић, па славину на лавабоу...

-Ух, сунце ти, па ти си, Мићо, баш надрљао! Ма ни ја нисам у бољем положају,

тако да ће и мени ова помоћ добро доћи, малте не као Хитна... далеко било- рече Бошко

и поче да пљуцка.

-А које си ти, Боле, инвестиције имао?- упита Мића.

-Ове ципеле од пре десет година, кад смо славили 50 година матуре, неће шустер

више ни да погледа, па сам морао на бувљаку да пазарим нове ципеле.

Мића погледа у Болетове „нове“ ципеле, па рече:

-Лепе су, али су те сигурно коштале мало богатство.

-Не питај! Онај продавац, преварант, једва је попустио. Тражио је целу црвену,

али сам их на крају платио 500 динара.

-Ух, сунце ти твоје!- уздахну Мића.- Него, издржаћемо, биће и повећања пензија,

а с пензионерском картицом имамо попусте.

-Јесте, на аутобусе и возове, а где то ми па идемо? У Београд, који је на сат

вожње, нисам био десет година; код сестре у Зајечар путовао сам возом, али је та

линија укинута, саобраћају само теретни возови- жалио се Боле.

-Па то је бар лако. Попнеш се на вагон који превози угаљ, обучеш нешто црно да

се камуфлираш као даждевњак... камелеон и не треба ти карта.

-Где ћу, бре Мићо, у овим годинама да се пентрам по вагонима... А је л' си читао

да с пензионерском картицом имамо попуст 15% за наше авионе од Београда до Њу

Јорка и назад!

-Је л' Па то је супер! Баш бих волео да видим тај амерички сјај и раскош, а

никад нисам ни летео авионом. А колико кошта та карта?- упита Мића.

-Као три наше пензије. Ја сам већ почео да штедим, ево, ни голубовима нисам

понео хлеб. Једна векна траје ми четири дана, а ту су и друге уштеде.

-У праву си. Рећи ћу жени да ни попару више не прави.


Миодраг Лазаревић

Administrator Marina Raičević

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.