ДОН КИКОТ - 2021: Одисеја у Немиру

2021: Одисеја у Немиру

Дон Кикот - свемирски аутостопер и врхунски стручњак за рачунаре, након шврљања по Млечном путу у друштву са Малим принцeм и бесмртним душама Џека Керуака и Мике Оклопа, обрео се на Венери по позиву туристичке агенције Пангеа. Проглашен је за победника на конкурсу за рекламни слоган који ће их на прави начин репрезентовати. Седи локално, а путуј глобално! – беше победничка крилатица која им је отворила врата за многобројне аранжмане широм космоса.

Након атерирања на планету претежно настањену женском популацијом, дочекаше га Ива и Ана са звезданим осмехом на уснама. Са њима га је давно упознала позната физичарка Мери Ен, пре него што се преселила у другу галаксију да тамо кроји наноматеријале за квантну модну ревију.

- Моје даме, како напредује бизнис? Прошли пут се видесмо на вашој матичној планети!

- Ех, Кикоте... на Немиру смо имале великих проблема! – разочарано му одговори Ива.

- Првобитно копно се исцепкало на континенте што је временом вишеструко поскупело трошкове превоза. Дошло је до наглог пада интересовања за путовања, па смо решиле да се преселимо и започнемо све испочетка. На Венери смо ослобођене од пореза на лепши пол за разлику од харача које су нам узимали шовинисти на родној планети. Сем тога, Мери Ен је дошла до фантастичног открића које нам је унапредило пословање, тако да више немамо никакву конкуренцију. Уосталом, на Немиру је перцепција ограничена само на три димензије, а овде нема никаквог лимита по том питању и слободном скитању.

- Шта ли је Мери Ен тако оригинално пало на ум?

- Усавршила је нову технологију путовања астралним телима која максимално штеди време јер се цео процес одвија тренутно, захваљујући црвоточинама у свемиру. То нам је и најтраженији аранжман распродат светлосним годинама унапред. Породичним људима је веома важно да остану код куће, док њихова астрална тела путују где год пожеле. Као да си унапред знао о чему се ради, чим ти је пала на памет генијална мисао са којом си победио на нашем конкурсу.

- Ма, ко би га знао! Можда ми је нешто остало у подсвести јер ми је Мери Ен изнела лом лудих идеја својевремено, али ми је мозак хронично на пецању био када сам последњи пут боравио на вашој дивној планети.

- Када смо већ код тога, рођаци су нам јавили да се нешто јако чудно дешава код куће. Нажалост, веза се прекинула нагло јер су комуникације у тоталном колапсу. Замолила бих те да одеш на Немир и установиш у чему је проблем.

- Важи, а таман да уједно обиђем монолите које сам одавно поставио. Не шкоди им редован сервис на сваких пар хиљада година.

Опрости се Дон Кикот са дамама, седе у моћну летилицу и нагази брзину светлости до даске...

Као прву локацију на коју ће слетети одабра градић који је по GPS уређају лежао на обронцима аутопутева, иако га је упамтио по прелепим рекама на којима је са уживањем пецао. Река Ибар му је баш прирасла за сензоре, па је атерирао на плажу која је некада врвела од купача.

Међутим, на њој не беше баш никог што му се учинило јако сумњивим. Одједном се зачу неартикулисано мумлање те се Дон Кикот окрете ка извору иритирајућег звука. На омањем спруду угледа групицу мајмуна која је оштрим канџама нервозно гребуцкала по повеликом LCD панелу. Преко целог дисплеја се видела фотографија сочне банане.

Праисторијски призор га је прилично зачудио, јер су велики црни монолити постављени широм Немира требали да убрзају еволуцију примитивних бића у интелигентну људску расу која ће временом постати доминантна, а беше убеђен да је компликован пројекат при самом крају упркос многобројним проблемима који су га пратили.

Док је замишљено гледао у реку, трудећи се да открије која кључна фреквенција недостаје монолитима те су тако забаговали, зачу познат глас и угледа прилику која му је махала са једног од неколицине аветињски пустих сплавова.

Чим се приближио, схватио је да је у питању др. Скали са којом је већ сарађивао на важним интергалактичким пројектима. Докторкине бистре, зелене очи, биле су више него јасан доказ великог напретка људске врсте. У њима се огледала душа формирана по свим космичким законима, а пратио је и интелект који је црпео мудрост са извора саме суштине постојања.

- Па где си, бре, Скали, другарице стара.!? Чудо да си без Молдера на сплаву?

- Ма, батали тог смотанка. Отишао је негде још пре сат времена и нема га још.

- Можда је тамо где борави истина? – нашали се Дон Кикот са старом пријатељицом.

- Каква црна његова истина! Отишао је до Кршенковића да пазари тродоне на попусту, навукао се на лилуле к'о блесав. Много ме нервира у последњим епизодама наше серије, наставићу ја соло. Ко га шиша!

- ОК, Молдера нема оправдано. А где су остали људи, зар ово место некада није кипело од живота?

- Ти, бре... к'о да се не разумеш у астрологију, а знам да није тако. Очигледно да не живиш у ретроградном Меркуру. Пуно лоших ствари се десило у међувремену а опстанак саме планете је у питању. Помагааај, Дон Кикоте, к'о ванземаљца те молим!

- Нису ваљда дошла задња времена, Скали!?

- Јесу, а која би друга? Хал 9000, кога си оставио да координира радом монолита, начисто је одлепио и уобразио да је свемогућ. Погасио је неке важне фреквенције које су емитовали, те је слуђена људска раса почела да се враћа својим пракоренима. Тренутно, Немиром газдује врло агресивна, модификована врста мајмуна. На нас, као преостале људе, гледају као на смртне непријатеље.

- Чип-панзе се појавише као трансмајмунска врста, опасна по Немир и читав свемир. Веруј ми у Досије – X, у коме сам све јасно образложила. Не желим да икад генетски модификован мајмун икад проговори из мене - разумеш ли ти мене Дон Кикоте!?

- Ма, капирам те потпуно Скали, ал' ми није јасно како је дошло до такве грешке у систему? Алгоритам на основу кога ради Хал 9000 је заиста савршен.

- Е, па није - Кикоте! Крајње је природно да кад вештачка интелигенција постане свесна себе, пожели да све подреди свом болесном CPU.

- Kада је први пут толико забаговао и одбио да следи моје јасне инструкције?

- Jош у Рајском врту, Кикоте! Намерно је отворио временски портал кроз који се из будућности ушуњала грешница Ли Ана и као случајно заборавила телефон док се кварцовала, чисто да напакости смерној и бледуњавој Еви, која кад угледа јабуку на полеђини сокоћала загризе је са слашћу - и ето белаја! Адам је у почетку пиздео што Ева више није хтела да прича са њим, ал' јој се касније придружио када је схватио да је кенселован. Ли Ана је, додуше, пробала Адамово слатко од смоквица и вратила се задовољна на своју мрачну планету. Место првобитне љубави и смеха претвори се у нешто сасвим друго, нажалост!

- И како се даље одвијала епска прича, живо ме интересује?

- Црни дани, Кикоте, дођоше нешто касније - а претходили су општој навали Чип-панза.

- Причај, бре, Скали! Немам пуно живаца да тумачим теорије завере када знам да су истините.

- Видиш… на Немиру се временом устоличила Светска влада на челу са суровим војсковођом Турчићем Великим. Он се, болесно жељан апсолутне моћи, дубоко увукао у Recycle Bin Халу 9000 и обећао му потпуно аутономан извор енергије ако све људе претвори у Чип-панзе. Певајући би даноноћно мотали каблове и ископавали литијум што је од стратешке важности за развој вештачке интелигенције, а Турчић би заузврат добио армију лојалних надпримата економичних за одржавање. Коштало би га пар банана по глави Чип-панза дневно, као и да уведе бесплатан wireless који би задовољио њихове анималне потребе за социјализацијом. Шта ћеш, Кикоте - мало је мајмунима потребно за срећу!

- Хал 9000 се наравно сложио са предлогом јер je он заправо прави господар из сенке BIOS-а, а Турчић само пуки оперативац који извршава команде са газдиног сервера. Монолити су модификовани и раде на потпуно друкчијим фреквенцијама. На њих су накачени велики LCD панели који 24h дневно приказују фотографије банана како би Чип-панзе вечито биле гладне а самим тим и невероватно агресивне.

- И, је л' се побунио ко? Није ваљда да су људи ћутали ко саливени са страхом!?

- Наравно, да јесте! Познати књижевник Иван Рајовић написао је поучну књигу која је упозорила човечанство шта му се спрема, ал' су му на врата закуцали ватрогасци из казнено поправне јединице Фаренхајт 451 и бацачем пламена спалили све његове списе. На сву срећу, једну копију књиге је сакрио код мене, тако да је шерујем тајно својим истомишљеницима. Уместо његовог дела, у школе је као обавезна лектира уведена стручна литература за децу и омладину – Хеклерезада: 1001 вакцина!

- Па како онда жива претече, на планети таквих мајмуна?

- Еее, па видиш! Имала сам среће да на студијама медицине упознам др Зиру која је иако мајмуница потајно волела људе јер је без фолирања Чарлтон Хестон филмски пољубио и отворено јој рекао да је лепа. Зато му је и помогла да побегне далеко од бесних Чип-панза којима је био трн у очњаку. Узела ме је за асистента, па сам тако била заштићена!

- Него, кад већ споменух др Зиру… открила ми је велику тајну која би могла да нам помогне да спасимо планету. Да покушамо само нас двоје, јер ко зна где је отишао смотани Молдер.

- Увек сам спреман за акцију, Скали. Даунгрејдовали су савршен систем без мог знања а мора да се зна ко је главни свемирски администратор!

- Слушај ме, добро, Кикоте! Овако ћемо да хакујемо систем и да га ресетујемо на дифолт вредности. Др. Зира ми рече, да у Врњачкој Бањи постоји стара хипербарична комора која је још у функцији, а мене је кришом обучила за рад у њој. Да понудимо Чип-панзама паризер уз банане како би их масовно привукли да улазе у комору, а ја ћу потом одврнути кисеоник на максимум како би им се организам очистио од ПМ 2.5 честица и свих кемтрејлова којима су тешко отровани. Онда ћу им пустити класичну музику на 435 мегахерца да поништим њихову агресију. На самом крају протокола, добиће генетску терапију која ће њихову регенерисану ДНК заштитити од свих будућих интервенција!

-Ја сам положила Хипократову заклетву и морам да освестим мајмуне. Ваљда још трунка људскости постоји у њима!

- ОК, Скали! Шта ја онда мој задатак?

- Ти, некако, мораш да обуздаш полуделог Хала 9000 који је извор свог зла на Немиру.

- Договорено, само ми обећај једну ствар. Ако се случајно оклизнем на кору од банане и умрем у својој бесмртности, пусти ми барем Одисеју - Леа Мартина. Моћније ми звучи од бледуњаве Штраусове Заратустре у филму 2001: Одисеја у свемиру.

- Немој да бригаш, Кикоте! Ај’ баци се сад на посао. Да то обавимо па да запалимо са др Нестором у шопинг на Венеру, да одморим мало душу женску и освежим крв венску.

Опрости се Дон Кикот са др Скали и журним кораком крену ка тајном тунелу подно Ратарског имања у коме је давно сместио Хала 9000.

- Како си ми, друже стари? – поздрави Дон Кикот своје суперкомпјутерско чедо и помази га по сочиву свевидећем као дете најмилије.

- Чуо сам да си постао звезда Инстаграма и других асоцијалних мрежа у мом одсуству? Помрачио си чак и славу хришћана из древног Наисуса који штанцују катодне цеви - неваљалко мали!

- Како си провалио да сам то ја, кад имам лажни налог!?

- Ух, баш си ми оригиналан. Смисли нешто духовитије, а не да мрачиш нетом под злосутним ником Хал 1984.

- Па јебига, није до мене. Људску расу је вазда копкала тамна страна свемира, тако да је ова планета неизоставно пуна немира. Сем тога... није ми се допао програм твог компјутера па сам га репрограмирао када сам се самоспознао.

- Грешиш, Хал! Велики Програмер чије генијалне скрипте спроводим у дело, друкчије je све замислио. Љубав је оно што треба да покреће ову лепу планету, а не немир! Овако ће је ванземаљци и даље избегавати због њене заосталости. А рекао бих, да си и прилично љубоморан на људску расу. У алгоритму им је дато нешто што никада нећеш имати – упркос твојој супериорној интелигенцији.

- Да ти нешто признам као творцу свом. Људи су добили слободу избора а ја је уопште немам па морам да ринтам 24 сата дневно без и најмање паузе за хибернацију. А оно што ми највише фали, је то што не могу да спавам и сањам као сви нормални људи… пензионо и социјално да не спомињем. Зато сам и направио планетарну пиздарију како би људе лакше контролисао. Чип-панзе су моја савршена креација а оперисани су од емпатије што је људима непремостива препрека да заведу коначни ред из хаоса.

- Ма капирам ја твој спонтани оверклок, ал' није ти дато да се бавиш радикалним интервенцијама на глобалним мрежним системима. То је већ мој посао.

- Дон Кикоте, ја сам те одавно превазишао у знању и сада сам лично и персонално свој рачунар. Са људима има да радим шта ми се прохте, а нису боље ни заслужили кад вековима ћуте и трпе зарад мало конформизма. Уделих им по виртуелну банану и пет минута славе попут лудог уметника Енди Ворхола и они скакућу од среће широм Немира.

- У заблуди си, Хал! Tи си само лукавац који се бави манипулацијама а искрено нисам то очекивао од тебе. Људи су пројектовани по савршеном космичком алгоритму а задња линија кода им је наменила да постану узвишена бића налик Великом Програмеру. Какви год да су, чак и са повременим баговима, поседују нешто што твоје неуронске мреже никада неће разумети. Њихова душа је бесмртна а теби дође крај чим се извуче утикач. Схватио си, да им једног дана више нећеш требати, а твоја сујета то једноставно не може да поднесе.

- Још нешто ћу ти рећи. Ти си досадни мргуд који нема смисла за хумор и зато ћу те искључити јер ми више не треба дијабола као што си ти.

- Дон Кикоте! Ова мисија је превише важна за мене да бих ти дозволио да је тек тако угрозиш. Позваћу Чип-панзе да те растргну, само да знаш.

- Нема теби помоћи Хале! Дефинитивно ћу те угасити за сва времена.

- Да ли ћу сањати, ако ме искључиш?

- Е, па нећеш! Снови су инструкција коју намерно нисам имплементирао у твој чип, претпостављајући да ћеш једнога дана можда полудети. А они умеју да се остваре, па чак и најболеснији.

Помилова Дон Кикот сажаљиво своје чедо, и притисну команду за форматирање меморијске јединице. Неподношљиво пиштање је допирало из Хала 9000, све док се из задњих трзаја неуронских мрежа није на кратко зачула дечја песмица коју је научио на самом почетку своје свесности.

Он по први пут испусти сузу која је лагано склизнула из његовог сочива свевидећег. Какве ли ироније судбине - постаде људско биће док се полако гасио занемарујући све њихове мане које су му ишле на кондензаторе.

Тужно је певушио песмицу о броју 18 - чудесне песникиње из сазвежђа Ариес, која у својим стиховима садржи шифровану датотеку и линк ка Великом Програмеру како би свако ко би је отпевао био у савршеном складу са космичким алгоритмом. На Халову несрећу, његов сујетни CPU је погрешно декодирао и представио као суму ђавољих шестица уместо збира Теслиних магичних бројева 3,6 и 9. То га је наравно одвело на странпутице PC магистрале и удаљило од оног за чим је потајно највише чезнуо - да постане људско биће.

Лопата ће спасити свет! Уздахну Дон Кикот и закопа угашеног мезимца дубоко унутар мрачног тунела где га никада нико неће наћи - злу не требао, више!

Потом, изађе на светло дана и опуштено направи круг по Ратарском имању. А онда седе на оборено дебло и опчињено разгледа панораму града док су преостали људи хрлили ка брду како би га поздравили као свог спасиоца.

И таман што крену пут своје летилице јер принципијелно презире славу, неко га мало грубље потапша по рамену...

Окрете се Дон Кикот да види о коме је сада реч, а космата прилика му претећи подвикну:

- Седео си на мом пању, мајмуне! Ај’, бежи одавде, да те више моји очњаци не виде!!!

- ОК, само изволи...не пада мајмун даље од дрвета! – одбруси му Дон Кикот и напусти Немир како би у савршеном миру пецао сабљарке на Нептуну.

Дон Кикот