АФОРИЗМИ МИЛАНА Р. СИМИЋА

Имам два кума.

Другог у мафији.

Да вештачка интелигенција замени књижевне жирије, награде на конкурсима биле би потпуно другачије.

Наша улога у ропству је да глумимо слободу.

Наша најновија историја је књига жалости.

Мислим, дакле немам испран мозак.

Код нас бирачи не воле неизвесност.

Одмах бирају веће зло.

У почетку, оригиналној историји изгубио се сваки траг.

Данас Божје заповести код нас не би објавиле ни једне новине.

По договору.

Жирију новац, мени повеља.

И добро обавештени извори шаљу нам цензурисане информације.

Других немају.

Све нам је даље светло на крају тунела.

Историчари чувају нашу славну прошлост.

То им је посао.

У историју књижевности не улази се на мала врата.

Срби су као рођени за диктатуру.

Наша будућност је у лавиринту.

Дошли моји у посету.

Рекоше ми да ми пругасто много лепо стоји.

Медији у Србији су лажни сведоци.

Живео народ!

Док се могло.

Ово није здраво.

И лекове који се пију после јела пијемо на празан стомак.

Лидери смо у региону.

По броју непокренутих и прекинутих истрага против организованог криминала.

Писао бих све најбоље о нама, али ми савест не дозвољава.

Ја сам афористичар.

Уместо масе народа, на демонстрацијама се окупила маса полицајаца.

ŠIPAK.RS