АФОРИЗМИ ВАСИЛА ТОЛЕВСКОГ

Ту је лоповлук као вожња бициклом. Кад се једном научи, више се не заборавља.

Наши грађани не могу да чешају муда. Немају их.

У држави у којој има више неписмених од писмених, најнеписменији постаје Вођа

писмених.

Ономе који има пилећи мозак не требају му јаја!

Гробна места су увек на земљи! Само су Гробари на висини.

Народ је као самохрани родитељ! Мора сам да храни оне које је изродила.

Наш је Устав савреми и проевропски. Лично су га правили Кардељ, Тито и Колишевски.

Ономе коме мечка игра испред врата - није му до песме.

Нас може и Слепац да нас води. Ми и онако нигде не идемо.

Наши Керови не једу кости. Они једу народ.

Народ кои целог живота ћути пред диктатора, сања минут ћутања.

Нас ни најтеже не може изненадити. Гробари су спремни.

Неко живи откако се роди, а други откако се запосле.

Што је влас слађа живот нам је све горчији.

У земљи која је завијена у црно, народ се осећа као на сахрани.

Пензионери морају знати да два добра не иду заједно! Не могу да имају високе пензије и

дуго да живе.

Моле се грађани да остатке хране не бацају у контејнере! Ту се то користи у народним

кухињама.

Немамо писце графита. Наши зидови, поред ушију, имају и очи.

Да нису доушници нашим људима уши не би им требали.

Кад смо променили име, променили смо и гаче. Да се не би стидели пред Европљане.

Морамо реално пројектовати европски пут! Не могу овце да иду козјим стазама.

Наш је развојни план прост као пасуљ. Не мирише на добро.

Код нас ни Бетовен, Моцарт или Штраус немају шансе! Наша класична музика још је

крчење црева.

Васил Толевски

ŠIPAK.RS