NEKO DRUGI
Nije neobično kada kupiš prašak za veš pa uz njega kupiš i omekšivač. Ukoliko
odlučiš da okrečiš stan, logično je da kupiš farbu, ali nije ništa neobično da uz
farbu kupiš i četku za krečenje. Tako da, kada odlučiš da kupiš i fakultetsku
diplomu, nije neobično da uz nju kupiš i posao.
Ja nisam kupio fakultetsku diplomu pa nisam kupio ni posao. Redovno sam odlazio
na raznorazne razgovore za posao koji su bili obično traćenje vremena. Slobodnog
vremena sam doduše imao dovoljno, pa mi nije smetalo da ga uzaludno trošim.
Nisam bio mnogo probirljiv što se posla tiče, tako da mi se na kraju sreća ipak
osmehnula. Zaposlio sam se u jednoj maloj fabrici koja je proizvodila gumice za
tegle. Plata je uistinu bila mala, ali i mala plata je veća od nikakve.
Na novom poslu su me kolege lepo prihvatile, iako su me iz nekog razloga zvali
pogrešnim imenom. Svi zaposleni uključujući i šefa oslovljavali su me sa Dragane.
U početku sam ih ispravljao, ali onda mi je dosadilo. I znate šta? Svidelo mi se da
budem neko drugi makar na poslu. Dragan je na poslu važio za vrednog radnika,
bio je omiljen kod kolega, neretko je bio duhovit i pojedine kolege su rado sedele
pored njega za vreme pauze. Kada je posle par nedelja na poslu došao novi kolega,
prilikom upoznavanja sam se na sopstveno iznenađenje predstavio kao Dragan.
Jedva sam čekao jutro kako bih otišao na posao i ponovo postao Dragan. Dok sam
bio Dragan sve je bilo mnogo lakše tako da sam i nakon posla često razmišljao o
tome kako bi on postupio da je na mom mestu.
Međutim, kada živiš san, kad tad mora doći do buđenja. Jednog dana, dok sam još
bio na poslu, pozvala me je bankarska službenica koja me, na moju veliku žalost,
nije nazvala pogrešnim imenom. Saopšteno mi je da kasnim sa otplatama kredita
tako da će ubuduće celokupno moje primanje ići na otplatu istog. „E moj Dragane“
-izustio sam dok sam odlagao telefon u džep.
Kada kola krenu nizbrdo teško ih je zaustaviti. Po povratku sa posla, pred vratima
stana, sačekao me je stanodavac koji je nepogrešivo znao moje ime. S obzirom da
sam kasnio i sa otplatama kirije, rekao mi je da imam nedelju dana da izmirim
svoje dugove ili da se selim. Tog trenutka sam prestao da budem Dragan. Šta mi
vredi da budem neko drugi, kada moji problemi i dalje ostaju samo moji.
Sledećeg jutra nisam imao želju da odem na posao i postanam neko drugi. Dugo
sam nakon alarma na satu ležao i gledao u prazninu. Trgnuo sam se tek kada mi je
supruga koja je ležela pored mene rekla:“Ustani Milane, zakasnićeš na posao.“
Inače, ja se ne zovem Milan.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар