БАЈКА
Кад вечерам мој програм је јасан,
затреперим ко на вјетру лишће,
пред екран ја сједнем распојасан,
у грудима већ ме нешто стишће.
Ни тренутка чекати не могу,
да идола видим на екрану,
па прекрстим преко ноге ногу,
свака ријеч му ко мелем на рану.
Уживим се у његову причу,
гледам како главни врпцe сјече,
у штали док говеда ми ричу
од идола нема ништа прече.
Жена вели, ти слијепиш полако,
то што видиш не постоји нигдје,
ја опарен само викнем јако,
овдје нам је боље него игдје.
Драга вели да ништа не схватам,
да лидери од реда сви лажу,
да прихватам шта год они кажу,
а у кући само зјала хватам.
Прозор у свијет, па још сервис јавни,
слику пружа идиличну, јасну,
још на екран када дође главни,
сав живот ми претвори у бајку.
А не како жена хоће рећи,
у јад, чемер и одвратну басну.
Милан Куриџа
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар