Mi smo svetski, a nismo naši.
On je mera naše zablude.
Da vođa voli svoj narod,
ne bi stalno bio gore.
Izabrali smo naš put i nazvali ga Put in.
On sve kontroliše,
sem sopstvenog razuma.
Srbija se zaglibila u devedesetim.
Niti ima ko da povuče, niti ko da pogura.
Izeš slobodne izbore i glasanje po svojoj volji,
ako za to ne dobiješ dve crvene.
Pametni odavno ne izlaze na izbore.
Ali, uvek se nađe onih koji izaberu vlast.
Ovi što aplaudiraju vođi nikad ne peru ruke,
pa su se zarazili.
Uspostavili smo vrhunsku demokratiju.
Samo najbolji mogu da postanu diktatori.
Sagradili smo kuću na raskrsnici.
Imali smo sreće,
mogli smo je sagraditi na nakovnju, ispod čekića.
Predali smo Kinezima rudnike.
Sad oni sami sebi izvoze naše zlato.
Kod nas je najlakše sačuvati status siromašnog.
Dovoljno je da se zaposliš.
U Evropskoj uniji ne peku rakiju kao u Srbiji.
Ali, piju kao Srbi.
Prvo su od nas pobegli braća i sestre.
Onda su krenula i deca.
Svet je globalna pijaca,
kojom upravljaju nakupci i reketaši.
Lopov je univerzalno zanimanje.
Može da radi na ulici, u preduzeću, vladi,
skupštini...
Na ovogidešnjem Eurosongu pobedilo je ono.
Ona i on su se plasirali u drugi deo tabele.
Moja desna ruka uvek je nosila štikle.
Istina nikad nije u prvoj čaši vina.
Uhvatili su nas.
Pokušali smo da živimo kao sav normalan svet.
Jedino su onanisti sigurni u rezultate svog rada.
Ako budete sledili trag mog novca,
uhvatićete moju ženu.
Zaljubio sam se u
stjuardesu.
Izgleda kao avion.
.jpg)
„Sagradiću šajku“ je najlepša tamburaška pesma.
Ali, treba je znati slušati.
Dobrivoje Antonić
.jpg&text=AFORIZMI DOBRIVOJA ANTONIĆA&via=stc_network)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар