П Р А В А
-Одлучи се, она или ја?!- рече Сузана.
-Али, душо...- почео је Душан.
-Нема „али душо“.
-Па, она ми је супруга...- муцао је Душан.
-А шта сам ти ја? Мислиш, онако, мало забаве ради, а после ћао ђаци!-
повећавала је тон Сузана.
-Али... добро, то сам већ рекао... са њом имам дете, девојчицу...- почео је
болешљиво Душан.
-То мене не интересује. Шта кад мени дође...
-Шта, душо, кад ти дође?
-Кад ми дође мајка у посету, а ја и даље сама, у тридесетпетој.
-Па, реци јој да ниси нашла правог.
-Знаш шта, Душане, да се више не фолирамо. Ја сам пре месец дана нашла
правог и међу нама је заувек свршено. Врати се ти својој жени с којом имаш ћеркицу-
рече Сузана и поносно, уздигнуте главе напусти Душана.
Кад је Душан ушао у свој стан, помислио је да почиње велико спремање
суботом. Његова супруга је отворила ормане, фијоке, вадила је ствари и пажљиво их
паковала у кофере, кесе и кутије.
-Шта то треба да значи?- упита Душан.
-Напуштам те, Душане, наравно, са својом ћерком. Ти си живео у заблуди
мислећи да ја не знам да имаш љубавницу, млађу од мене и неудату. Е па, ни ја нисам
седела скрштених руку, већ сам пронашла човека свог живота, праву прилику за мене.
Одсад ћемо контактирати преко мог адвоката.
Кад је супруга напустила стан и Душана, он је сео, сипао пиће и још несвестан
шта се све издешавало за кратко време, само је помислио да и он треба да потражи праву.
Миодраг Лазаревић
0 коментара:
Постави коментар