Društvo bi izgledalo mnogo bolje,
da pravo glasa počne sa šesnaest,
a završi se sa šezdesetpet.
Ne plašimo se poraza.
Obeležimo ih crvenim slovom
i slavimo ih kao pobedu.
Zemlju su nam pretvorili u zemljište.
Lakše se krčmi.
Za krađu na izborima
stranke dodeljuju robne nagrade.
Najbolji dobiju fotelje.
Živimo u demokratiji.
Narod bira ko će ga za njegove pare
„više voleti i lepše lagati“.
U našem bezakonju postoji red.
Zakoni se ne poštuju redom.
Velikani ne dožive ponos dok im dižu spomenik.
Ni sram
kad ga ruše.
Čim smo prestali da budemo braća,
nestalo je bratoubilačkih ratova.
Nije pitanje, da li verujete u Boga, već
da li Bog veruje u vas?
Raspust je najefikasnija mera za
sprečavanje nasilja u školama.
Loše mi je od onih što rade za moje dobro.
Siromaštvo ne kuca na naša vrata.
Ulazi bez pitanja.
Da se popneš na vrh potrebni su napor i upornost.
Da bi stigao na dno, samo se opustiš.
Ljubitelji tabloida čitaju samo naslove na prvoj
strani.
Nikad ne okrenu drugi list.
Dobrivoje Antonić
0 коментара:
Постави коментар