Србија је сиромашна земља. Срећа њена, подземље јој је богато.
Наоредак је видан. Лошима је све боље.
Код њега ништа није вештачко. Чак је и природно глуп.
Парадокс смо довели до апсурда.
Сатерани смо у ћошак. Сад знамо где се налазимо.
Без вође они су нико и ништа. Са њим су ништарије.
Легли би они на руду, али се плаше јарма.
Овде се тешко долази на ред ако си у реду. Зато се иде преко реда.
Порази нас очвршћују. Сваки наредни пораз лакше подносимо.
Кад саставимо крај с крајем заокружићемо беду.
Лако је будали. Тешко је оном поред ње.
Знамо шта нас чека. Не знамо ко ће то да дочека.
Све се теже множимо, а све лакше делимо.
Очерупаше нас кокошари.
Позвао сам глас разума. Није доступан.
Горан Иванковић
0 коментара:
Постави коментар