Kad
časne misli budu svi zagrizli
Saseći u korenu
nečiju dobru
nameru
da bi se lično
okoristio
grljenje i smeh
svrstava u greh
pa ka tuđoj
nesreći
i bolnoj suzi
nasilno ne
kreći,
podelu na
crno-belo ne obrći,
izdigni se,
stisni zube,
tri metka u
grudi
nisu za dobro
misleće ljude,
ko Gandi što
strada
i osim njega po
svetu
mnogobrojna
armada,
ni za kakav cilj
ne pravda se
krvavi pir
radi sopstvenog
slavlja,
ne ide se preko
bespravlja,
zahvaljujući
zdravom razumu
čovek se nađe na
pravom drumu.
Živce
da sačuva čoveku je misao prva
Da ne ustane na levu nogu
mora se boriti ponaosob svako
jer biti celodnevno neraspoložen
ni jednoj duši nije lako.
Da slepe ulice ne pravi
čovek mora da se razgali,
da u smislu nađe spas
da se pročuje dobar glas,
na smeh, a ne jaz,
loše da se ne piše,
lako da se diše,
zlo da se prenaglašeno ne desi
ni na čijoj cesti.
Kolo sreće uvek mora
neko, prvi povesti.
Mrzovolja neće dobru odvesti
ni na duge staze dati dobre vesti.
Da li bi svaki drugi dao svoj život na zajam,
napravio time grešku ili pokazao svima sliku tešku?
Leče li se osećanja, postaje li pilulama muka tanja,
meri li se novcem stanje ko zna više, ko zna manje?
Filmska priča razvije li maštu dosta, šta je košta,
mora li joj se još dodati da se osoba obrlati?
Miriše li na sreću kad vrapčići prvi put uzleću
ili s njima odlazi i životna igra namenjena za sutra?
Oslanja li se na fondacije i svakojake donacije
baš svaki pripadnik jedne nacije?
Neguje li se pošteno potrošeno vreme
ili za napredovanje postaje nepremostivo breme?
Samosažaljivošću
matrica realnosti se ne menja
niti je bol naneta pobeđena,
kidaju se i dalje niti,
ne može se to sakriti
niti svima podjednako udovoljiti,
takav kakav je,
s nedorečenostima i nepravilnostima,
život se mora do kraja ispiti.
Ukroćen pogled,
sakriven od sveta,
širenjem vidika
smanjuje se planeta.
U izazovu vremena
ispreplitane stvari,
neko kaže: „Hvataj za gušu”,
drugi samo: „Davi”.
Uspravi se,
situaciju popravi,
ako ne umeš,
znaće da nisi Pravi.
Snežana Marko-Musinov
0 коментара:
Постави коментар