DRUG
IZ VOJSKE
Kao i svaki
zaludan penzioner koji nije zaljubljen u šah, izbegavam parkove što zbog
šahista, što zbog kučića, te se akam po internetu. Član sam raznoraznih grupa
pa i one „Pronađi drugove iz JNA“.
Elem, lane
tu naletim na Rodoljuba S. Vranjanca koga smo zvali Maher sa kojim sam pre
četrdeset i kusur godina ceo vojni rok bio u istom vodu u Postojni.Joj kako smo
se obradovali jedan drugom, istina nismo ni nalik na one dečkiće sa fotografija
iz vojničkih dana i sigurno se ne bismo prepoznali da smo se negde sreli, ali
nam to nije smetalo da otpočnemo gotovo svakodnevno internet druženje,
dopisivanje. Posle su nam unuci instalirali viber na telefone pa smo se počesto
gledali i satima besplatno pričali i vazda žalili što nismo u mogućnosti da se
sretnemo, stisnemo ruku jedan drugom, popijemo pivo ko nekad. Tek proletos zove
Rođa, viber se usijo:
- Slušaj – kaže a glas mu podrhtava- organizovao sam
da se vidimo!
- Kako brate, da nisi rešio na ovu stranu Srbije?
- Jok, idem za Niš.
- Kažem ja da si ti prolupo. Zaboravljaš da sam ja u
Š...
- Znam –prekida me u pola rečenice- i ti ćeš u Niš!
- Stvarno si prolupo! Sa ovom penzijom ne bih mogao
ni do doma zdravlja da gradski prevoz nije džabe za starije od 65...
- To je sređeno – opet prekida Rođa Maher – Prevoz je džabe i tebi i meni.
Još imamo i piće i hranu gratis! Kažu neki da će biti i dnevnica. To nije
sigurno, ali može biti.
- Boga mi Rođo ti nisi čitav!
- Ja, ja.Tako ste govorili i u Postojni, al Rođa vam
uvek unosio piće preko žice. U Niš je veliki predizborni miting. Dolaze
autobusi sa svih strana. Sve sam proverio i eve ti broj telefona da se javiš i
da te upišu dok nisu popunili kvotu iz tvoje opštine. Kad stigneš svi će na
Čair, a ti pituj gde je pozorište i dolazi. Tu te čekam
Boga mi Niš velik, lep.Rođa ostario,oćelavio, ugojio
se ali podjednako snalažljiv kao i pre četrdeset i kusur godina.
Zlatomir Aleksić
0 коментара:
Постави коментар