I
Z J A V A
Došlo bajo do balčaka. Jaše ko stigne, ukolenči se,
mamuza, kandžija. A mi seljaci brekćemo, stenjemo...
More, kad pukne trpilo, kad se digne kuka i motika,
ko u onu staru pesmu biće kom opanci kom
obojci.
I puklo trpilo onomad: dede da mi tražimo svoje vako
više ne ide. Jesmo mi seljaci al umemo da se organizujemo pa pravac varoš. Da mi kažemo svoje, da tražimo naše.
Da se, brate nešto promeni i na našu stranu.
Došlo nas vazda, rekli šta smo teli, dali rok od
sedam dana da se naši zahtevi reše il ope da dolazimo. Ajde da se i i naša,
seljačka, čuje!
Da viš,more, nisam baš verovo da će iz prve sve da
prođe kad jutros stižu dvojica iz varoši po mene.
-
Jes ti taj i taj?
-
Jesam!
-
Jesi ti bio tu i tu?
-
Jesam!
-
Da pođeš sa nama. Treba da daš izjavu.
U jarko ti kolo kanda će biti nešto! Reko ja, može
seljak svašta. Čak i tu izjavu.
-
Ono,sam da pripitam, kaku to izjavu
dajem. Mislim, ja sam običan, prost seljak...
-
Prijatelju, seljak ne seljak ideš sa
nama u policiju. A izjavu ćeš dati u svojstvu građana!
Eto neke promene, juče seljak ,a jutros već
građanin!
Zlatomir
Aleksić
0 коментара:
Постави коментар