У ишчекивању светле будућности
Изгледа да
Србија није једина држава којој се смеши светла будућност. Све је очигледније
да ће цео свет бити осветљен. Једном заувек. Ако неким случајем одлучи нека
ратоборна велесила из НАТО пакта да нападне Русију. Или можда нека ратоборна
армада ван НАТО блока реши да пошаље војску на Русе, а у томе је подржи
нуклеарна сила. Рецимо, теоретски, одлучи једна од балтичких држава да једним
авионом и с пола војске, отприлике 300 врсних специјалаца, помогне братској
Украјини у борби са свирепим Русима. По најновијој ажурираној нуклеарној
доктрини Русије следи атомски удар на моћну Естонију, али, исто тако,
потенцијални циљеви су Њујорк, Лондон, Берлин... Сви из Нато савеза су
одговорни!
Други случај такође је могућ у ово време
сулудих властодржаца и још суманутијих господара из сенке, који управљају
сујетним пионима на челу банана и сличних република. Шта се може десити уколико
демократска власт неке Русији суседне државе крене с војском на Русију? Није
немогуће пошто је Русија заузета на украјинском фронту. Поред тога многи руски
комшије око Црног мора нису баш пријатељски настројени према моћном колосу. Још
ако демократски Запад потпали увек немирни Кавказ, ето прилике за све њих да се „ослободе“ руске опасности! Притом треба
напоменути да баш ове демократске власти у руском окружењу, које су по правилу
непријатељски настројене према Русији, подржавају Америка, Велика Британија и
Француска. Све три нуклеарне силе. И шта би се догодило у том случају? По
најновијој руској нуклеарној доктрини следи нуклеарни удар на суседе, али и на
три њихова савезника. Полете ли атомске бомбе с једне, уследиће атомски удари и
с друге стране. Сви ћемо дочекати светлу будућност. У трену!
Надајмо се да се
ове мрачне прогнозе неће остварити. Ако има још мало памети код господара света,
превладаће, ваљда, разум. Џаба им
опремљена склоништа дубоко под земљом, попуњена свим потрепштинама од воде,
хране, ваздуха, лекова и свега осталог, ако не смеју да извире на површину
опустошене земље након атомског рата. Због радијације. Чак и да преживе тих
неколико милиона одабраних, по теоријама завере, какав би то живот био? Вреди
ли живети у утроби земље ако је све на површини спаљено?
Ипак, ништа нас
не сме изненадити. Макар нас који памтимо пророчке речи најпознатијег бравара с
наших простора. Треба градити атомска склоништа, а постојећа очистити од измета
и пластичног отпада. Разјурити наркомане и алкохоличаре из њих и склоништа
привести намени. Злу не требало. Јер, ако почну да падају атомске бомбе изнад
наших глава, где се сакрити? У склоништима, чусмо, места има само за 275. 000
људи. Србија има нешто више становника од ове бројке. Зато треба разговарати с
власницима теретана, вешерница, продавница, да се повећају капацитети за
смештај грађана. Кад већ нема подземних гаража!
Додуше, неће
бити лако утерати народ у склоништа, вешернице и теретане чак и да падају
атомске бомбе с неба. Наше зграде се руше саме од себе и без бомби, те неће
услед, не дај Боже, атомског удара. Победиће разум, верујемо, па до тога неће
ни доћи. У сваком случају од нас Срба ништа не зависи. Сада се други питају.
Зато да ми радимо и живимо као да ће сто
година бити мир. Опет да се подсетимо речи највећег сина наших народа и народности.
Оног некада. Питање је да ли данас нема
већег сина?
Ауто-путеви,
брзе пруге, фабрике, стадиони, метро су наша будућност. Баталимо склоништа. Чак
и да дође до неког рата изнад наших глава, довољно је зарити главу у песак.
Попут доброг дела наших радних људи и грађана, плус сељаци и поштена
интелигенција, и не примећивати шта се око тебе догађа. Чистина је ипак
сигурнија од сваке грађевине.
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар