K R Š T E
NJ E
Deda
Milovan rešio da se krsti. Kad nam je to saopštio prošle nedelje na
tradicionalnom porodičnom ručku otac i stric se umalo nisu zagrcnuli babinom
gustom kokošijom supom.
-Ne,
ne ovo vam ozbiljno kažem. Kad sam rođen posle rata od crkve se bežalo kao od
crnog đavola. Posle se to gurne u stranu, škola, korzo,vojska, ženidba...E tad
smo se Radojka i ja ko nešto predomišljali oko crkvenog venčanja ali opet ovi
iz omladinske organizacije nas iskritikovaše i zamalo da me ne prime u partiju!
Sad kad je sve prošlo i ona država i ona vlast...
- A
primakla se večna kuća...- mrmlja otac dok ga svi prekorno gledaju ispod oka
-Tačno.
Upravo i zato.Hoću da me sahranite uz popa i po našim običajima.
- Jao
tata!- ubacuje se moja majka- Šta to pričaš, kakve su to gluposti?
Ćutimo
i srčemo supu.
-Da
nisi mislio i na crkveno venčanje? Mislim sve po
redu:krštenje,venčanje,sahrana...- zamišljeno prekida tišinu stric i namiguje
ostalima za stolom.
-Da
znaš da jesam!- veselo će deda – Ali prvo mora krštenje, jer nekrštene crkva
neće da venča!
Opet
svi ćutimo i srčemo.
-Dobro
ćale. Ja sam prošle nedelje bio na jednom krštenju, kolega Stevan krštavao
unuče i video sam šta sve treba. Koliko sutra idem do popa Radoja, mlađi je to
čovek, prihvatiće on sigurno da vas krsti. Videću i to oko venčanja...
-Bravo!-
veselo će deda – Pošto su kumovi, Bog da im dušu prosti pokojni, pitaj može li
to neko od vas da bude. Najbolje ovaj tvoj Kokan. I vidi kolko to košta...
-Bez
brige. To za Kokana ti nije loša ideja.Naš je ne moraš mu spremati poklon da se
ne trošiš. A za cenu znam, rekao nam pop prošle nedelje. On to radi baš
bagatelno: pet evra po kili! Kolega Stevan platio trideset evra i još ostavio
nešto priloga za crkvu.
-Ček
bre, kako bagatelno, kako po kili?- zabrza deda
-Lepo.
Kad se krštavaš kad treba,ko beba, to nije skupo. E kad si naguro na devedeset
kila i sedamdeset godina to je malo skuplje! I to ti je još uvek najbolja cena!
Zlatomir
Aleksić
0 коментара:
Постави коментар