Вибов дух још се врзма међу нама
Награда за сатиру „Владимир Булатовић Виб”, коју „Политика” додељује већ тридесетак година, јуче је у просторијама нашег листа уручена Александру Чотрићу за дугогодишњи допринос нашој сатири, који даје својим афоризмима, објављиваним редовно и на страницама нашег листа, као и Николи Трифићу, овогодишњем добитнику признања за сатиру младим ауторима.
Признање је Чотрићу уручила заменица главног уредника Биљана Баковић истичући да је ова награда постала данас престижна не само у кругу афористичара, већ и на листи новинских и књижевних посленика. Николи Трифићу награду је уручила председница жирија афористичарка Нада Караџић, рекавши да је, иако је млад, плодоносан стваралац.
Једногласне одлуке донео је петочлани жири, у којем су, осим Наде Караџић, били и наш новинар Александар Апостоловски, афористичари Митар Ђерић, Драгутин Минић Карло и Јован Зафировић, ранији добитник Вибове награде.
Минић је, као уредник „Политикине” рубрике „Сатирикон”, нагласио, између осталог, да је Александар Чотрић већ дуже од 40 година присутан у нашој сатири, још откад је у родној Лозници објавио прве афоризме на зиду учионице Економске школе, кроз сарадњу с „Омладинским новинама” и потом нашим најзначајнијим листовима. Додао је да су његови афоризми увршћени у читанке које се користе у основним и средњим школама. Чотрић је објавио осам књига сатиричних афоризама, седам књига кратке форме за децу, пет књига прича и три књиге афоризама о женама и мушкарцима, и исто толико књига записа о спорту. Књиге Чотрићевих афоризама и прича објављене су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Албанији. Од 2017. за рубрику „Сатирикон” пише и прилог из историје сатире. Уредник је афоризама у „Књижевним новинама” и сатиричних рубрика у више часописа.
– Виб је аутор генијалног афоризма: „Кад је сатира на пола копља, то је знак да је слобода умрла.” А код нас, не да сатира није на пола копља, него је за три копља испред сатире свих суседа, а и осталих европских народа. А док је сатире, шириће се и границе слободе, и личне, и колективне, и то оне праве, за коју је Лец тврдио да се не може симулирати, а Виб нам је оставио запис: „Нико није против слободе уопште. Човек је обично против слободе другог човека” – рекао је у обраћању Александар Чотрић, добитник награде за укупан допринос овој хумористичко-критичкој врсти писања о друштву, која се додељује сваке пете године.
Нагласио је да је „Политика” увек била отворена и за политичку сатиру. На њеним странама, навео је, приче и песме из овог жанра објављивали су Бранислав Нушић, Бранко Ћопић, Антоније Исаковић, Драгослав Михаиловић, Мирослав Антић, Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Виб, Момо Капор, Матија Бећковић... Како подсећа, од њихових пробраних текстова уредник Васа Поповић је сачинио знамениту „Антологију леве стране”.
Подсетио је да међу поменутим ауторима посебно место припада Владимиру Булатовићу Вибу, једном од угаоних камена српске сатире. Виб и „Политика” су нераскидиво повезани, јер је у њу дошао 1963. и, практично, остао до краја живота, 1994. године. Постао је познат кад је почео да пише сатиричне осврте на актуелне догађаје „Белешке с предумишљајем”. Касније настаје и „Корак назад”, у којем је објављивао афоризме, а био је и аутор рубрика „Вибрирање”, „Чаша вина из новина”, „Песме за тајни џеп”...
– Захваљујући Вибу, почео сам да пишем афоризме, а захваљујући „Политици” научио сам да читам и пишем. Једна од вредности овог листа јесте што је од свог оснивања омогућавао сатиричарима и афористичарима да објављују на његовим странама. То није случај с огромном већином других дневних листова у Србији, региону и Европи. Ових дана ми се јавио најзначајнији пољски афористичар Анджеј Мајевски, чије је афоризме ове седмице објавила „Политика” у рубрици „Погледи”, рекавши да те његове записе није смео да објави ниједан дневни лист у Пољској. „Политика” је Пијемонт балканске сатире, јер, осим српским сатиричарима, у рубрици „Сатирикон” омогућава објављивање радова и њиховим колегама из региона: Црне Горе, БиХ, Северне Македоније, Хрватске... – рекао је Чотрић и подсетио да је „Политика” само две године након оснивања добила рубрику за афоризме, коју је покренуо неправедно заборављени Јефта Угричић и излазила је на првој страни.
– Три године од мојег „упознавања” с Вибом, објављена је Антологија српског сатиричног афоризма „Историја апокалипсе”, у којој сам био заступљен поред овог великана, и штавише, рецензент књиге је анализирао и упоређивао два наша афоризма: „Лако је бити лав када око себе направиш пустињу” (Виб) и мој „Фараони су оставили пирамиде, али свуда око њих је пустиња” – додао је Чотрић.
Признање намењено сатиричарима до 35 година добио је Никола Трифић, социолог, новинар, песник и афористичар из Ниша. Како је речено, своје радове објављује у „Политици”, „Вечерњим новостима”, „Енигматици” и другим листовима, а новинар је недељника „Печат”. Објавио је и збирку поезије „Живот пре смрти”, припремајући за ову годину збирку афоризама, роман и есеј. Рођен је у Приштини, а живи у Нишу. Захваљујући на награди, Трифић је рекао да није очекивао ово велико признање, додајући да му је „ветар у леђа” као афористичар дао сада покојни Милорад Ћосић Ћоса. Афоризми су, каже, дошли успут, у писању новинских текстова, поезије и прозе.
На крају, Витомир Теофиловић подсетио је да су неки од Вибових афоризама, иако написани пре више деценија, актуелни и данас, као што су: „Положај кичме није вам најбољи, али зато су вам остали положаји сјајни” и „Потрошња је велика, али је група која троши мала”.
– Само у једном од хиљаду афоризама Виб није био у праву. У његово време имали смо шаку богаташа, данас сваки град има своје Дедиње. Ипак, Вибов дух није се скрасио на оном свету, још се врзма међу нама – оценио је Теофиловић.
Афоризми добитника
Чотрић је, на захтев окупљених на свечаности, прочитао још неколико афоризама:„Ми смо саградили мост. То што овде нема реке, велики је пропуст природе”; „Нема цензуре. То је све што имам да кажем на ту тему”; „Кад видим ко све брине о држави, бринем и ја”.
Трифић се надовезао: „Толико смо тупи, да смо се изоштрили у томе”; „Избори у демократији су идеална прилика да се кајгана замени омлетом”; и за 8. март упутио је поруку „Заљубљен човек је и слеп човек. Слеп је боље видео.”
0 коментара:
Постави коментар