ЗЛАТОМИР АЛЕКСИЋ - РЕВОЛУЦИЈА У БОЈИ

РЕВОЛУЦИЈА У БОЈИ

Телефон звони. Чекам. Звони још. Таман да одустанем и спустим слушалицу –клик.

- Ало!?

- Хало добар дан! Јесам ли добио молерско-фарбарску радњу „Живот у колору“?

- Зависи. Ко пита?

- Извињавам се, нисам се представио. Овде потенцијална муштерија, деда Срба из Горњег града. Имам кућу, ништа посебно, онако скромна, три-четири оделења...

- Три или четири?

- Шест тачније, плус шпаиз и ниша, ал то ми је у склопу дневне собе са кухињом. Старија је то градња,знате. Оно из срећног времена, кредити,моба и тако.Мало се приштедело, мало помоћ са села и направило се...

- И сад имате неке жеље?

- Тачно!Хтели смо,знате, супруга и ја да мало освежимо животни простор. Да окречимо. Мислим, сад па ко зна кад.Ето, проверавам колико би нас то засекло. Што би данас рекли може ли буџет издржати.

- Зависи шта све желите да урадите, или шта мора да се уради...

- Е, то. Ми би желели свашта, а новчаник трпи основно, да се окречи.

- У бело или тонирано?

- Јој мајсторе, бело се лако прља. Радије неки тон ако може, ал јефтинији!

- Господине – глас са оне стране постаје званичнији – Кажете старија градња. Ко зна у каквом стању су зидови, има ли оштећења, буђи...Кад сте последњи пут кречили?

- Па...има, бога ми, пуних 12-13 година.

- Ух,ух!!Још ако се ту ложило, кувало, па зидови увукли чађ и маст. Можда се ту мора прати, стругати, глетовати...

- Не.не! Ништа то, само да се онако фарбом заглади, Ма јок те скупе керефеке!

- Рекли сте шест просторија?

- Рекао сам, тачно шест. Али нећемо све. Четири су нам вишак. Не користимо их непамтим.Биле то дечије собе, деца порасла, осамосталила се, отишло то свако на своју страну. Мислили смо само ово што сад користимо, дневна са кухињом. Море, и то нам је много!

- Само то? То баш и није неки посао...

- Како није? Видећете, није то ни мало кад се све лепо премери. Шпајз нећемо, ма и тамо ретко улазимо. Формално је ту, а ко да није. Некад смо ту свашта имали, сад скоро па ништа! Кухињу морамо, још је користимо. Сад ако нам неко од деце пошаље какву цркавицу из Немачке или овај најмлађи из Америке можда решимо да глацнемо и шпајз, мада мрка капа. Важно ми је да се преречунам колико би коштало ово основно.

- Добро. Ми рад наплаћујемо по квадрату. Материјал можете да узмете сами или да вам ми то обезбедимо? Знате, сад има различитих фарби. Неке су, што се каже, три у један – подлога, заштита од буђи и сама фарба...

- Јој, те су сигурно скупе?!

- Квалитет има своју цену. Сад вам је и код нас,као у Европи, револуција у боји.

- Немојте то, молим вас. Никако ту обојену револуцију.Дајте ви мени понуду само за ово наше, обично фарбање. Знам ја да ће и то да нас скупо кошта!