ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ - SKIDANJE IZMEĐU JAVE I DNA

                                 SKIDANJE IZMEĐU JAVE I DNA
                              (dve satirične priče po ceni jedne)

                                                     SKIDANJE

U staračkom domu pod imenom „Rigor mortis“ jedan šeret od osamdeset i kusur godina predložio je svojim generacijskim ispisnicima da, dok čekaju poslednji poziv za ukrcavanje u voz za posetu svetom Petru, ubiju dokolicu tako što će igrati poker u skidanje. Mišljenja onih koji u tom trenutku nisu dremali i koji nisu zaboravili da uključe svoje slušne aparate bila su podeljena. Jedni su pristali kako bi svom monotonom staračkom životu podarili malo uzbuđenja i radosti, drugi su pak odbili kako ne bi ljutili takvim nemoralnim aktivnostima svetog Petra kojem uskoro treba da odu u zvaničnu posetu.
Sa druge strane, stav zaposlenih u ovom domu bio je jednoglasan, tako da od ove zastrašujuće ideje na kraju nije bilo ništa.
Ostatak dana prošao je uobičajeno za ovaj dom.
Dok su uveče starci okupljeni gledali dnevnik, jedan od zaposlenih šapatom reče svom kolegi:
-Mislim da bi trebalo da se skidaju.
-Ma daj čoveče, šta ti pada na pamet?! To je ludo, uostalom zamisli da se pročuje da se u domu dešavaju takve stvari. -šokirano u dahu izgovori medicinski tehničar.
-Nisi me razumeo. Mislim da bi trebalo da se skidaju sa dnevnika. -smireno prošaputa drugi.


                                           IZMEĐU JAVE I DNA

Suze radosnice zamenile su suze prouzrukovane tugom na licu čoveka dok je pozivao preduzeće za Pogrebne usluge da otkaže porudžbinu.
Radnica koja se javila na ovaj telefonski poziv čestitala je radosnom čoveku lepe vesti na neubedljiv način. Uistinu, u opisu njenog radnog mesta takve aktivnosti nisu predviđene.
Doktor koji je konstantovao smrt kao i dvojica članova medicinskog osoblja koji su došli kako bi pokojnika prebacili u mrtvačnicu izašli su ranije sa posla. Ne zna se da li je razlog tome iritantan pacijent koji se predomišlja ili je jednostavno u pitanju stres.
-Tata, kako ti je? -upita čovek oca probuđenog iz kliničke smrti nakon što je završio razgovor sa radnicom Pogrebnog preduzeća.
-Dobro sam... -odgovori bivši pokojnik zbunjeno.
-Boli li te nešto? -usledilo je novo pitanje radosnog sina gledajući oca kao da je u pitanju novorođenče.
-Ništa... kao da nisam maločas umro. -odgovori starac.
-A dok si bio tamo? Jesi li video nešto? -kopkalo je pitanje čoveka koje mori čitav ljudiski rod.
-Znaš za onu tvrdnju da se čoveku u samrtnom času čitav život prikaže pred očima? E vidiš, to je istina. Dok sam umirao, video sam čitav svoj život kao na filmskoj traci i sve je stalo u par trenutaka.
-A šta, šta si tačno video tada? -znatiželja je sve više rasla u čoveku.
-Ništa posebno, samo razne državnike kako mi govore da će od sada biti bolje. -odgovori snuždeno starac.

                                                                                  Željko Žele Jovanović