ZLATOMIR ALEKSIĆ - STANJE U BOJAMA

Kratka priča u nastavcima

STANJE U BOJAMA

Kakvi topovi, kavi bakrači. Evo svi komandanti jedinica vrle policije dostavili pisane izjave da nemamo zvuk! Ni praktično ni kolokvijalno.

Mislim, niste razumeli, mi ne da nemamo,ne, mi imamo, al pošto to nije po zakonu, i ako smo kupili i papreno platili, mi to ne koristimo. Eno sve stoji neraspakovano u kutijama. U magacinu.

E, sad, kad ste baš zapeli, to što je neko, a utvrdićemo ko, uslikao na našem vozilu jeste nešto. Vozilo nije magacin, vozilo je indijanac. Tako mu tepamo. Znate mi tako,ponekad, volimo da tepamo.

Al to nešto nikad nije korišćeno,mislim ovo što imamo, a ko da nemamo. Dve vrste toga, malo i malo veće. Što bi se reklo običan megafon, kolokvijalno „Sima Spasić 2“, samo jače da bi se u gužvi bolje čulo. I skupo u pm! Evo da se uverite baš je bezbedno i pošto stoji neraspakovano u kutijama u magacinu, snimljen je glas baš ovog komandanta odreda koji to duži i koji bi ga upotrebio da fino, u skladu sa zakonom. upozori veći skup da će policija upotrebiti sredstva prinude. Eto sad ste čuli i glas. Tako bi bilo po zakonu da se koristi da imamo zakon koji dozvoljava ovo sredstvo, a pošto nemamo takav zakon mi ovo sredstvo kao da i nemamo i držimo ga neraspakovano u kutijama u magacinu.

E sad šta je upotrebljavano protiv migranata u Subotici pre dve godine ko zna. Ja nisam bio tad ovo što sam sad. I nisam informisan kako je ovo kupljeno kad nije po zakonu. Zakon ko zakon ima razne rupe.

I svega mi je više preko glave mada sam u govnima samo do guše. Malo sam ja niži, rastom i funkcijom, pa mi je teže. Onom visokom još ni do ramena nije stiglo, plus će na prste da se podigne. Onako ko crni labud u Labudovom jezeru!