Bankari su kao i ljudi. Neki su manje pohlepni, neki su više pohlepni.
Bolje grob iluzija, nego rob iluzija.
Budimo realni: možda je bolje ne pričati svima što znamo o sebi.
Čovjekovo poštenje je velika čarolija – sada je tu, sada ga nema.
Galerija nesretnih – život ga je osudio na život bez smisla.
I istina može biti nekome služavka.
Izašla mu je knjiga. I više se nije vratila.
Iz nalaznog ureda; nažalost, izgubljene snove više nitko ne vraća vlasnicima.
Kad se hoće sve se može. Mačku o rep objesiti.
Kada štakori hvale prijateljstvo onda oni misle na prijateljstvo štakora.
Koja je takva, toj i Lucifer kozmetiku kupuje.
Lažljivom ministru nema spasa – ostat će lažljivac i kada više ne bude ministar.
Ljepota je najbičnije pomanjkanje ružnoće.
Mi o vuku, a zeleni na varata.
Misli pozitivno, govori pozitivno. A i šuti pozitivno.
Nema prijateljske ruže bez prijateljskog trna.
Nisu svi na sudovima korumpirani. Ali to se može lako popraviti.
On je ušao u politiku s najboljom namjerom. Da se obogati.
Pažljivo pratim politiku. Da me ne iznenadi.
Pesimist se ljuti – prolazi dan, a ništa ga ne ljuti.
Stari pesimist umro je sretan – svugdje oko njega same nesreće.
Svatko je nevino koliko hoće.
Što će mi raj ako se u njemu ne smiju sanjati gole žene.
Ugriz otrovnog škorpiona može biti vrlo bolan. Bez obzira s koje je društvene mreže.
Znaju naši ministri zašto prije spavanje treba pažljivo oprati ruke.
Živko Prodanović
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар