Славица Максић
ЦВЕТ
Наша је Ружа
Одавно без мужа
Како нема фелер
Мора да је малер.
Нудили се неки
Ал' ману има сваки
Када га она погледа
Мањка му све од реда.
Уразуми се жено
Да не буде после ено
Узалуд је цвала
Никога обрадовала.
Сунцу се радује
Киша је умије
С ветром разговара
Једна ружа стара.
Расипају се латице
Док пролећу птице
Још мало мирише
И нема је више.
Administrator ШИПАК
.jfif)
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар