Aleksandar Čotrić

ОБЈАВЉЕНА ПАНОРАМА САВРЕМЕНОГ АФОРИЗМА У ЕВРОПИ "БАУК АФОРИЗМА КРУЖИ ЕВРОПОМ"

 ОБЈАВЉЕНА ПАНОРАМА САВРЕМЕНОГ АФОРИЗМА У ЕВРОПИ "БАУК АФОРИЗМА КРУЖИ ЕВРОПОМ"


Приређивач и преводилац: Александар Чотрић 
Стручни сарадници: Игор Дамњановић Диб и Слободан Симић 
Рецензент: Иво Мијо Андрић 
Дизајн корица: Тошо Борковић 
Издавачи: "Алма", Београд и Градска библиотека Панчево




ОД АТЛАНТИКА ДО УРАЛА 

Одавно на нашем језичком подручју постоји потреба за једним репрезентативним и обухватним прегледом афористике од Атлантика до Урала. У Европи се многи уједињују, па што не би и афористичари – барем на страницама књиге. Управо то је намера састављача – да представи богатство и специфичности афористичарског стваралаштва, које су последица географских, историјских, полних, старосних, поетичких, језичких, семантичких, лексичких, тематских, стилских и других разлика.

Није једноставно сачинити ни избор најбољих афористичара у једној варошици, а онда можете мислити какав је то био задатак кад је реч о читавом континенту на којем постоји педесетак држава и живи око 750 милиона становника. У овој књизи налазе се ствараоци из тридесет и осам земаља: Азербејџана, Аустрије, Белгије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, Грузије, Грчке, Ирске, Исланда, Италије, Јерменије, Казахстана, Летоније, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Молдавије, Немачке, Норвешке, Пољске, Португалије, Румуније, Русије, Северне Македоније, Словачке, Словеније, Србије, Украјине, Финске, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Швајцарске, Шведске и Шпаније. У књизи је представљен неједнак број стваралаца из тих држава, што није последица недостатка увида у афористичарски опус, већ чињенице да у неким земљама и регионима Европе (Балкан, Централна и Источна Европа) више аутора пише успелије афоризме од колега у остатку нашег континента (Северна, Западна и Јужна Европа).
На припреми ове панораме радио сам месец дана и – четрдесет година. Тридесет дана ми је било потребно за технички део посла, а четрдесет година за читање, превођење и проучавање афористике, како бих стекао увид у то шта се квалитетом издваја од просека и слабијих остварења. У томе ми је помогао рад на антологијама руског, бугарског, пољског, румунског, чешког, словачког, украјинског, белоруског, јерменског, немачког и француског афоризма.
Не тврдим да су пред вама најбољи аутори, али сам уверен да нису ни лоши, ни осредњи. Неки од њих овенчани су и Нобеловом наградом за књижевност (Светлана Алексијевич, Елијас Канети, Џорџ Бернард Шо), а неки јој се тек надају: „Моје је било да пишем, а они из Нобеловог комитета ако ме се сете, сете” (Драгутин Минић Карло). Ретко ко није читао њихова дела, или барем чуо за Оскара Вајлда, Марију Ебнер фон Ешенбах, Франца Кафку, Карла Крауса, Станислава Јежија Леца, Габријела Лауба, Фридриха Ничеа, Емила Сиорана, Мигела де Унамуна, Карела Чапека...

Писци су заступљени са по двадесет афоризама, што не значи да немају више добрих, него да их имају најмање толико квалитетних за овакву књигу. Можда ће некоме такво опредељење личити на смештање у Прокрустову постељу, али приређивач сматра да је овај број одговарајући да аутора представи у правом светлу, те да навести и његов комплетан опус.  

Бирао сам афоризме који задовољавају естетске и етичке критеријуме, који су општијег карактера, ванвременски, преводиви, разумљиви у свим деловима Европе, који нису везани за тренутни или локални контекст, те нису језички каламбури и игра речи. Опредељивао сам се у највећем броју за сатиричне афоризме, али је знатан број и оних који су посвећени односу међу половима, породичним питањима, уметности, здрављу, медијима, историји, праву, патриотизму, ратовању...

У књизи су реченице аутора који су живели у двадесетом и двадесет првом веку и које због тога сматрамо нашим савременицима. Изабрани су афоризми који су настали искључиво као засебан жанр. Дакле, није реч о цитатима из дужих књижевних дела. Нема у овој књизи ни афоризму сличних форми: максима, сентенци, изрека, апофтегми... Друга је ствар што су многи афоризми стекли тако широку популарност да су постали пословице, аксиоми или труизми.
Иако се у већем броју европских земаља ствара изузетна афористика, која ужива популарност и код аутора и код публике, веома мало се међусобно познајемо. Љубитељи „бравура на малом простору” ускраћени су за најбоље „духовне пируете” које су настајале у другим срединама. Због тога постоји мало или нимало интеракције, прожимања и утицаја, те тако националне афористичарске школе иду потпуно одвојеним, паралелним токовима. То није добро, јер шта би, рецимо, било да информатичари, лекари, педагози, хемичари, правници, архитекте или музичари у једној земљи не знају ништа о томе шта се дешава у њиховој области у другим државама. Они због тога не би могли у своме раду да примењују и усавршавају сазнања, достигнућа, искуства и праксу колега.

Често се постављало питање, а биће га и после читања ове панораме: ко пише најбоље „монументалне минијатуре”? То је изузетно тешко, а по свему и непотребно питање, јер афористика није друштвени бруто производ који се може изразити бројевима, а није ни тенис, да се победник добије на сетове. Уметнички критеријуми су флуидни и неухватљиви, али се приређивач трудио да их одреди и да их се доследно придржава – да од сваког аутора изабере исказе који су по лепоти стила и дубини поруке најближи идеалу врхунског афоризма. 

Циљ панораме „Баук афоризма кружи Европом” јесте да прикаже богатство и маштовитост афористичарске мисли, разноврсност тема, пуноћу стилских средстава, естетику израза, дубину и слојевитост мисли, ширину погледа на свет, духовитост и умеће приступа проблему. Зато ово није избор најбољих афористичара већ најбољих афоризама.

Александар Чотрић


Аутори заступљени у Панорами савременог афоризма у Европи "Баук афоризма кружи Европом"

Тофик Агајев (Азербејџан)
Адалберто Алвес (Португалија)
Светлана Алексијевич (Белорусија)
Иво Мијо Андрић (Хрватска)
Анатолиј Афанасјевич (Белорусија)
Асијер Ахире (Шпанија)
Марсел Ашар (Француска)
Тигран Бабајан (Јерменија)
Ото Франтишек Баблер (Чешка)
Ираклиј Багишвили (Грузија)
Јуриј Базиљев (Украјина)
Миладин Берић (Босна и Херцеговина)
Лучан Блага (Румунија)
Бојан Богдановић (Босна и Херцеговина)
Радивоје Бојичић (Србија)
Анатолиј Борисоглепски (Белорусија)
Сет Бремберг (Шведска)
Вјеслав Бруђињски (Пољска)
Владимир Булатовић Виб (Србија)
Валерију Бутулеску (Румунија)
Оскар Вајлд (Велика Британија)
Ото Вајс (Немачка)
Емануел Вертхајмер (Немачка)
Хајнрих Визнер (Швајцарска)
Франтишек Вимазал (Чешка)
Жак Вирион (Луксембург)
Милован Витезовић (Србија)
Владислав Влаховић (Црна Гора)
Ванда Блоњска Волфарт (Пољска)
Младен Вуковић (Хрватска)
Владимир Голоборотко (Украјина)
Аркадиј Давидович (Русија)
Пјер Деспрож (Француска)
Валентин Димитров (Бугарска)
Витомир Долински (Северна Македонија)
Алекс Доспијан (Румунија)
Јандре Дрмић (Хрватска)
Миле Ђорђијоски (Северна Македонија)
Маријан Ејле (Пољска)
Марија Ебнер фон Ешенбах (Аустрија)
Волфганг Ешкер (Немачка)
Јиржи Жачек (Чешка)
Растко Закић (Србија)
Ханс Јирген Квадбек Зигер (Немачка)
Веселин Зидаров (Бугарска)
Небојша Иваштанин (Босна и Херцеговина)
Јањина Ипохорска (Пољска)
Владо Јаворски (Словачка)
Томаш Јановиц (Словачка) 
Раде Јовановић (Србија)
Ондреј Каламар (Словачка)
Елијас Канети (Аустрија)
Витаутас Каралијус (Литванија)
Фабрицио Карамања (Италија)
Пол Карвел (Белгија)
Франц Кафка (Чешка)
Јевгениј Кашејев (Русија)
Милан Кенда (Словачка)
Андриј Коваљ (Украјина)
Марион Коксвик (Норвешка)
Ервих Кох (Немачка)
Герхард Кохер (Швајцарска)
Карл Краус (Аустрија)
Лучано де Крешенцо (Италија)
Густав Крклец (Хрватска)
Борис Крутијер (Украјина)
Александар Лешек Кумор (Пољска)
Милан Купецки (Словачка)
Милан Куриџа (Босна и Херцеговина)
Марти Ларни (Финска)
Габријел Лауб (Чешка – Немачка)
Роберт Лембке (Немачкa)
Станислав Јежи Лец (Пољска)
Валтер Лудин (Швајцарска)
Бојан Љубеновић (Србија)
Анджеј Мајевски (Пољска)
Марчело Маркези (Италија)
Виктор Мартин (Румунија)
Саво Мартиновић (Црна Гора)
Екрем Мацић (Босна и Херцеговина)
Константин Мелихан (Русија)
Алда Мерини (Италија)
Драгутин Минић Карло (Србија)
Александар Минченков (Русија)
Михаил Миронович (Белорусија)
Вернер Мич (Немачка)
Горан Мракић (Румунија)
Ашот Надањан (Јерменија)
Нинус Несторовић (Србија)
Јово Николић (Босна и Херцеговина)
Фридрих Ниче (Немачка)
Здењка Ортова (Чешка)
Ђорђе Оташевић (Србија)
Раша Папеш (Србија)
Жарко Петан (Словенија)
Анатолиј Пољански (Белорусија)
Зоран Т. Поповић (Србија)
Лефтерис Пулиос (Грчка)
Душан Радовић (Србија)
Вељко Рајковић (Црна Гора) 
Фаина Рањевскаja (Русија)
Анатолиј Рас (Русија)
Турхан Расијев (Бугарска)
Радомир Рацковић (Црна Гора)
Михаел Рихтер (Немачка)
Исмет Салихбеговић (Босна и Херцеговина)
Сергеј Сидоров (Русија)
Кармен Силва (Немачка – Румунија)
Слободан Симић (Србија)
Емил Сиоран (Румунија – Француска)
Игор Сичовик (Украјина)
Стојан Стојанов (Бугарска)
Еро Сувилехто (Финска)
Томислав Супек (Хрватска)
Леонид Сухоруков (Украјина)
Ефим Тарлапан (Молдавија)
Јуриј Татаркин (Летонија)
Витомир Теофиловић (Србија)
Бауржан Тојшибеков (Казахстан)
Васил Толевски (Северна Македонија)
Златко Томић (Хрватска)
Станислав Томић (Босна и Херцеговина)
Дејан Тофчевић (Црна Гора)
Јулијан Тувим (Пољска)
Корнелије Вадим Тудор (Румунија)
Курт Тухолски (Немачка)
Мигел де Унамуно (Шпанија)
Ернест Ферстл (Аустрија)
Бела Хамваш (Мађарска)
Халгримур Хелгасон (Исланд)
Патриција Холечкова (Чешка)
Љупка Цветанова (Северна Македонија)
Бранислав Црнчевић (Србија)
Карел Чапек (Чешка)
Франци Чеч (Словенија)
Александар Чотрић (Србија)
Јана Џангирова (Јерменија)
Бојан Швентнер (Словенија)
Харалд Шмит (Немачка)
Џорџ Бернард Шо (Ирска)
Владимир Шојхер (Русија)

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.