ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ - DUGOOČEKIVANI PRIJEM (DRUGO MESTO NA 14. FESTIVALU KRATKE PRIČE)

                                                  DUGOOČEKIVANI PRIJEM

Novonastala situacija u kojoj ne oseća nikakav bol bio je jasan pokazatelj Miladinu, trgovcu u penziji, da je mrtav.
Naravno, ne može se reći da je bio oduševljen svojim novim statusom, jer kao što je opšte poznato- život je mio, ma kakav bio.
Friški pokojnik bio je vidno iznenađen kada je ljubazni službenik sa krilima njemu i pristiglim mu sapatnicima poželeo dobrodošlicu. Ne, nije ga iznanadilo to što mu je neko sa blaženim osmehom poželeo dobrodošlicu u svet mrtvih i to što mu je isti taj maltene čestitao smrt. Miladina je iznanadila ljubaznost s obzirom da se tokom onozemaljskog života navikao na neljubaznost i bahatost službenika.
Sledeći upustva krilatog službenika, Miladin je uzeo broj za prijem u službu za merenje duše a zatim se smestio u čekaonicu sa ostalim pokojnicima. Primetio je da među njima ima pripadnika raznih nacija. Većina je bila uplakana i na svojim jezicima su naricali za bivšim životom. -Ovi očigledno imaju više razloga da žale za životom od mene, pomisli Miladin posmatrajući uplakana lica.
Jedan za drugim pokojnici su ulazili u prostorije službe za merenje duše. Koliko njih je ulazilo unutra, toliko je dolazilo u čekaonicu. Miladinu se isprva svidela organizacija koja je delovala perfektno. Međutim, zasmetalo mu je to što su i oni koji su u čekaonicu ulazili posle njega dolazili pre njega na red. Njegov broj iako manji, nije bio prozivan. Primetio je da je su u međuvremenu pristigli i neki njegovi zemljaci. Prepoznao ih je po psovanju i guranju.
Vreme je prolazilo, ne zna se pouzdano koliko s obzirom da je Miladinov sat stao u trenutku kada je ispustio dušu, ali je svakako dugo čekao. Video je da i njegovi sunarodnici imaju isti tretman. Nestrpljenje je uzelo maha. Kada je napokon njegov broj prozvan, ušao je u službu za merenje duše vidno iznerviran.
-Ko je ovde glavan?! -upita besno prisutne službenike sa krilima.
-Izvolite? -upita ga starac sa dugom, urednom belom bradom u beloj odori.
-Pa ovo nema smisla! Zašto mi Srbi čekamo najduže u redu?! -upita besni Miladin.
-A nije vam smetalo da čitavog života samo čekate da vam bude bolje? -pitanjem uzvrati sveti Petar.
Miladin je ćutke oborio pogled i sačekao je svoj red. Nadao se da mu neće zakinuti na kantaru, što je on mnogo puta učinio tokom profesionalne trgovačke karijere.

                                                                                                        Željko Žele Jovanović