Кад видите да учим, ништа ме не питајте!
Руке су нам везане, тако чувамо мир.
Рат призивају они који су научили да пузе.
Препознајем страни језик чим неко зине.
Запошљавали смо полуписмене, а подобне. Сад подобни хоће да уче.
Нисмо скренули с пута. Погријешили смо смјер.
Нисам хтио да прљам руке, па сам пропустио кроз шаке.
Све чинимо да нам земља (не)стане.
Једном у мјесецу напише добар афоризам. И тако педесет година.
Нова власт се увијек препозна у мојим старим афоризмима.
Ако нико не покушава да вас подмити, запитајте се гдје сте живот потрошили!
Тајкуни купују гласаче, преко политичара.
Санкције увијек успију кад су усмјерене ка слабијима.
Природно је да ме цијени вјештачка интелигенција.
Захвалан сам онима који од мене
ништа не траже.
Милан Пантић
0 коментара:
Постави коментар