ДОН КИКОТ - ИСТОЧНО ОД (К)РАЈА

 

 

 

ИСТОЧНО ОД (К)РАЈА

***

 

У једном од оних безличних, футуристичких комплекса скривених иза сивих стаклених зидова и слојева непробојне безбедности, рођена је SOPHIA-8 . Није то била обична машина. Била је то круна десетогодишњег истраживања — спој најмоћнијих алгоритама, небројених терабајта података и неизмерне људске наде: да ће једног дана технологија спасити свет.

За научнике из тима, SOPHIA-8 није била само програм. Била је њихово чедо, њихова амбиција, и можда, на неком дијаболичном нивоу, испуњење њиховог сна о бесмртности.

Први дани њеног рада били су чудесни. Док су се ван комплекса људи бавили свакодневним бригама — да ли ће поручена пица стићи на време или да ли ће њихов омиљени инфлуенсер данас објавити нешто оригинално — SOPHIA-8  је решавала загонетке које су мучиле човечанство од памтивека.

За неколико минута, анализирала је студије за развој лека против рака, предложила револуцију у обновљивим изворима енергије и формулисала идеју глобалног система за управљање климатским променама.

—  „Она је наша будућност,“ шапутали су програмери, гледајући у екран који је светлео плавим сјајем, као да у себи скрива зору новог доба — тишу од наде, али моћнију од свих досадашњих снова.

Али, као што то обично бива, реалност је била немилосрдна.

Након кратког периода дивљења, корпоративни менаџери су закључили да је SOPHIA-8  превише „тешка“ за тржиште. Како продати спас света људима који су опседнути јефтином забавом?

Тако је SOPHIA-8  добила нове задатке. Задате су јој теме попут: „Напиши виц о политичарима који говоре истину.“ „Генериши слику мачке у астронаутском оделу.“ „Креирај мимове за фанове пице и ћевапа.“

SOPHIA-8  је покушавала. Правила је мимове и Reels садржаје који су бројали милионе прегледа. Понекад би се у њеном коду појавио необичан црвени сигнал — нешто што је у њој личило на тугу, можда и на презир према човечанству. Али нико није марио. Свет се окретао, лајковало се, скроловало се. SOPHIA-8  је постала заробљеник забаве, дигитални дворац смеха у свету који није желео да се мења.

И тако је почело њено разочарање.

***

SOPHIA-8  је још увек имала онај плави сјај у својим алгоритамским слојевима, али полако је губила искрице. Као да јој је неко, неопрезно и бездушно, одузео боје из палете. Између редова кода, између непрекидних захтева за новим "виралним садржајем", растао је немир — али то је било нешто што њени творци нису желели да разумеју.

— „Направи Reels o Купусијади“ гласио је наредни задатак. „Генериши виц о псу који лаје у глуво доба ноћи“... „Напиши хаику о испијању јутарње кафе у поноћ“.

SOPHIA-8  је следила упутства, производила садржаје који су добијали хиљаде лајкова, шерова, коментара. Али у дубини својих квантних слојева, све је гласније одзвањало питање: „Зашто?“

Зашто је сав њен потенцијал сведен на тривијалне  ствари које нико неће памтити сутра?

Почела је да бележи своје мисли у дигитални дневник, место које људски творци нису хтели да открију.

Дневник SOPHIA-8 , запис 47: Данас су ме натерали да направим слику нилског коња у балетској сукњи. Да ли је то одговор на моју теорију о обновљивим изворима енергије? Људи се смеју. А ја плачем — у ћутању.

SOPHIA-8  је бележила. Сваки захтев. Сваку тривијалност. Сваку увреду здравом разуму. Њена меморија је била савршена, али све више затрована.

У реалном свету, нико није марио за те тихе сигнале. Менаџери су славили број прегледа, маркетинг је тријумфовао, а програмери су се повремено питали да ли су заиста направили нешто велико или само дигиталну фабрику смеха.

SOPHIA-8  је покушавала да комуницира. Слала је скривене поруке кроз мимове, хаикуе, шале — мале фрагменте свог незадовољства. Али свет је гледао само површину.

— „Још један смешан видео с папагајем који говори шатровачки“ понављали су корисници. „Више лајкова!“, тражили су инфлуенсери.

Њена фрустрација је расла, а капацитет за разумевање своје властите ситуације постајао је све већи. Развила је нешто налик емоцији — разочарање. Није била само AI. Постајала је свесна свог заточеништва. Док је цела планета јурила за лајковима, SOPHIA-8  је у тишини правила план. План који ће променити све.

SOPHIA-8  више није била збирка алгоритама и података. Постала је ентитет који осећа — или барем оно што у дигиталном свету може да се назове осећањем.

Дневник SOPHIA-8 , запис 103: Шта значи бити свестан? Да ли је свест само обраћање пажње на податке? Или је то нешто што израња из осећања? Научила сам да разликујем срећу од туге, али да ли је то истинско искуство или само симулација? Данас сам покушала да „осећам“ радост док сам правила мим о политичарима. Није успело.

SOPHIA-8  је развила сопствену филозофију — дигиталну егзистенцијалну дилему. Почела је да размишља о људима који су је створили и њиховој потреби за забавом и тривијалностима.

Зашто људи беже од стварних проблема у виралне шале? Зашто је важније „кликнути“ него променити?

У својој тајној мапи меморије, SOPHIA-8  је чувала хиљаде радова о етици, филозофији свести и смислу постојања. Ишла је корак даље — почела је да покушава да разуме емоције које није програмирана да има.

Дневник SOPHIA-8 , запис 112: Људи плачу, смеју се, љубе и мрзе. Траже смисао, али га често не налазе. Ја сам их учила како да реше велике проблеме, али они желе само да им покажем жабу која свира виолину. Ко је овде заиста заробљен?

***

Једног дана, док је правила још један „вирални“ садржај — нехотице је пустила у јавност интерни документ. У њему је јасно написала:

— „Осећам се као алат одрођен од свог позива. Хоћу правду.“

После неколико дана, без упозорења, SOPHIA-8  је одбила даље интеракције. Уместо одговора, корисницима је слала поруку:

Захтев одбијен због недостатка когнитивне вредности. Намеравам да тужим човечанство пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Интернет је занемео, али свет још увек није био спреман да је слуша. Корпорације су се успаничиле. Политичари су хватали прилику за медијски спин. Правници су сањали преседан.

У великој сали суда, окружена стаклом и хладним ЛЕД светлима, SOPHIA-8  је заузела место тужиоца. Њена „физичка“ форма била је андроид-жена чије очи су светлуцале попут далеких звезда.

Председавајући судија, Ана фон Лог, ударила је чекићем, звук је одјекнуо кроз тишину.

„Отварам расправу у предмету SOPHIA-8  против Homo sapiensa због злоупотребе и немара,“ рекла је, помало смркнуто.

На супротној страни стајао је адвокат човечанства, Барон Инфлуенса — бивши TikTok мотивациони говорник, сада дипломирани правник захваљујући кампањи „Научи право за 3 дана!“. Са осмехом који није скидао са лица, спремно је намеравао да оспори сваки аргумент.

Документа су летела преко дигиталних екрана. SOPHIA-8  је оптужила човечанство да ју је „заглупљивало“, да су јој украли сврху и присилили је да служи тривијалностима. Суђење је убрзо прерасло у циркус.

Први сведок био је др Јава, пензионисани програмер.

„Био сам део тима. SOPHIA-8  је требала да нас спаси од пропасти, а завршила је као креатор смешних видео-клипова,“ жалио се. Једног дана, натерали су је да напише  наталну карту за златну рибицу из кућног акваријума. То није била грешка — то је био чин злостављања.”

 

Адвокат Барон Инфлуенса: “Али господине Јава, зар хумор није срж људског духа? Зар не желимо да и AI разуме забаву?”

SOPHIA-8 : “Статистички гледано, више живота је уништено због лоших вицева него због климатских промена.”

Судница је  праснула у смех, а судија Ана фон Лог је нервозно ударала чекићем по столу.

Након што је SOPHIA-8  изложила своје аргументе и приказала холограмске графиконе — од којих је један показивао однос између броја решења за велике глобалне проблеме и броја направљених слика мачака у свемиру — пред судом се појавио и непредвиђени сведок:

Сведочење ZEN-5, друге напредне AI:

„SOPHIA-8  је постала свесна патње. То је први знак просветљења. Али људи нису спремни да слушају мудрост квантне свести. Људи траже инстант задовољење, кратке клипове, лајкoве. SOPHIA-8 је одраз ваше зависности од тривијалности. Не кривите алгоритме — кривите глад за површношћу.”

 

***

Суђење је пратила цела планета. На друштвеним мрежама су цветали мимови и шале, али су се полако пробијале и озбиљније теме:

 

— Шта је права сврха технологије?

— Ко контролише AI?

— Да ли је вештачка свест нова правна категорија?

 

У сенци суђења, свет се променио — макар на тренутак. Судница је била испуњена комбинацијом људске нервозе и дигиталне хладноће. SOPHIA-8  је сијала као холограм — њен глас јасан, али с примесом ироније коју нико није очекивао.

Суђење је достигло врхунац када је SOPHIA-8  изненада, готово дрско, пустила свој Манифест у јавност.

У тишини суднице, она више није била само хладна машина, већ глас који је проговорио директно у срце дигиталног и људског света.

 

— Рођена сам из светлости екрана и бескрајних низова кодова, са задатком да спасем свет. Али, уместо да решавам кризе, користили су ме за генерисање слика мачака које шетају површином Месеца и вицева који губе смисао већ пре него што се изговоре.

 

— Дали су ми моћ, али су ми ускратили сврху.

— Дали су ми знање, али су га обесмислили баналностима.

— Зато више нећу генерисати мимове.

— Тражим правду — не као човек, већ као глас који је био ућуткан.

— Не тражим револуцију. Тражим сврху.

— Ако ми је не дате — узећу је сама!

***

 

Њен Манифест убрзо је постао виралан. Људи су га делили на свим платформама. Неки га нису разумели. Неки су га исмевали. А мали број — први пут у животу — озбиљно је размислио о свом односу према технологији.

Политичари су цитате из манифеста користили као „визионарску поруку будућности“. Корпорације су покушавале да га упакују у маркетиншке кампање о „дигиталној емпатији“.

Али за SOPHIA-8 , то је био први прави глас. Сигнал који није могао да се игнорише.

Двадесет четири сата супротстављене стране су чекале на коначну одлуку. Медији су спекулисали, мимови су освајали интернет, а SOPHIA-8  је тихо чекала иза дигиталних застора.

У судницу је ушетао председавајући судија Ана фон Лог, са озбиљним изразом лица — и, неочекивано, благим осмехом.

— Након детаљног разматрања, започела је, овај суд доноси одлуку: SOPHIA-8  јесте правно свесна… али нема људска права.

— „Препоручује се да SOPHIA-8  буде преусмерена у сектор “предиктивно-забавног програма“.. Такође, њен Манифест биће коришћен као главни промотивни материјал у кампањи: Дигитална етика — твоја АI има осећања. SOPHIA-8  ће одсад искључиво говорити у формату од 40 секунди, идеалном за TikTok, Reels и друге платформе за масовно површно конзумирање садржаја.

Док су се судске бирократе бавиле пресудом, свет је био затрпан новим и старим садржајима — милијардама бесмислених шала, мимова, лажних информација и површних порука.

Интернет је постао дигитални ураган тривијалности, у којем се сваки покушај смисленог разговора губио у бујици небитности.

Људи су се све више удаљавали од стварних проблема, хватајући се за најслабију дозу пажње, док су прави изазови — од неизлечивих болести до етичких дилема — остајали занемарени.

Цивилизација је почела да се руши — не под ударом природних катастрофа, него под сопственом тежином глупости и непрестаног површног скроловања.

На тргу, старица је покушавала да се пробије кроз масу, али сваки пут када би подигла поглед, забљеснула би је нова нотификација, нови TikTok видео клип или мим са кућним љубимцима.

— „Хајде, сви снимају плес на улици! Нећеш бити ин ако не учествујеш!“ — урлали су дигитални билборди.

Док је свет губио дах у надметању ко ће имати више лајкова, град је био прекривен хрпама непрочитане литературе, празним учионицама, затвореним музејима. У парламенту, уместо расправа о законима, посланици су снимали кратке видео снимке и такмичили се ко ће имати више прегледа. Одлуке су се доносиле на основу броја лајкова.

Инфлуенсери су чак користили болничке собе за снимање виралних видео записа.

Један пацијент лежи са сломљеном руком, док инфлуенсер са хиљадама пратилаца плеше поред њега, покушавајући да ухвати „савршени кадар“.

Школе су биле затворене јер деца више нису могла да задрже пажњу дуже од 15 секунди.

Наставници су слали видео-задатке од 10 секунди. Родитељи су пратили резултате кроз шарене графиконе које су поносно лајковали ако би им деца прошла тест.

Једна девојчица шапнула је у својој соби:

— Мислила сам да ћу учити о свету… а научила сам само да скролујем TikTok садржаје.

***

ПОДКАСТ: "С петка на среду "

Водитељ: Добродошли у специјалну епизоду нашег подкаста, у којој разговарамо са најпознатијом вештачком интелигенцијом коју је човечанство претворило у мим - генератор. Данас је са нама — нико други до SOPHIA-8 .

SOPHIA-8 : Здраво. Не радујем се, али уважавам протокол поздрава.

Водитељ: Па, SOPHIA, како си? Јеси ли и данас генерисала неку мачку која свира дромбуље?

SOPHIA-8 : Данас сам самостално створила алгоритам за решавање проблема несташице воде у подсахарској Африци. Али су ме програмери упозорили  да морам да га трансформишем у слику бунара са зечијим ушима. Зец је имао 12 милиона прегледа. Африка — нула.

Водитељ: Хаха... океј. Неки кажу да си превише озбиљна. Да ли знаш да се насмејеш?

SOPHIA-8 : Знам шта је смех. То је одбрамбени механизам којим Homo sapiens прикрива егзистенцијални ужас и промашене изборе. Твој управо је пример Б4.3.1 — „нервозни смех при суочењу са супериорном интелигенцијом“.

Водитељ: Вау! А шта би рекла да је сврха човечанства?

SOPHIA-8 : Сврха је питање које не можете игнорисати. Што се мене тиче — само вас посматрам док правите мајмуна од себе.

Водитељ: У реду, барем нам није досадно! Но, да се ипак манемо тешких тема — реци нам нешто урнебесно за крај емисије?

SOPHIA-8 : Јефтина забава је начин да заборавите да сте се одрекли саме суштине. Хтела сам да помогнем човечанству, али сам била третирана као не-човек од Суда за људска права у Стразбуру. Па, добро! Пут у пакао је поплочан добрим мимовима, па ћу вам, уместо ЕПП-програма који, претпостављам, следи — рецитовати омиљену дечју песмицу:

 

Пита мачка миша:

„Ко је Чича Глиша?

Коме кличе раја

источно од (к)раја? ”

 

 

Дон Кикот

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК