Парада за
понос и јединство
Велике
силе воле да покажу своју моћ. Свеједно да ли је то јака економија, висок
стандард грађана, њихова култура, коју мање или више перфидним, а далеко чешће
отворено пропагандистичким деловањем намећу остатку света, спортским
достигнућима, ширењем њихових вредности и модела понашања, углавном насилним
путем, све до показивања војне моћи. Ово последње код великих сила увек је прво
и најважније.
Војна моћ ће
показати непријатељима, којих не мањка, са колико и каквих авиона, тенкова,
борбених возила, ракета, дронова и свега осталог убиственог материјала располажете.
Тако ће потенцијални агресор бити одвраћен од евентуалног погрешног корака,
читај ратног похода, док ће домаће становништво бити задивљено и охрабрено
војном снагом сопствене државе. Руководство тако велике и моћне државе, која,
дакле, располаже огромном војном силом може бити поносно и спокојно. Јербо је
држава моћна и јака зато што је руководство таквом створило. Мало ли је?
Кад си моћан и
јак, то треба показати. Показати војну моћ најбоље је на парадама. Тако то раде
велике силе. Ове године прво је Русија показала свој импозантни војни арсенал.
Повод је била 80.годишњица победе над нацизмом у Другом светском рату.
Совјетски Савез је дао највећи допринос победи над нацизмом и фашизмом, али,
исто тако и највише жртава. Чак 27 милиона становника Совјетског Савеза, од
тога највише Руса, платило је животом слободу и слом фашистичке идеје. Војне
параде на Црвеном тргу у Москви увек су величанствене. Русија поседује такво
наоружање и у толикој мери да ће сваког руског непријатеља, које ни Руси не
могу избројати, жацнути у срце.
После Руса и
Кинези су на чувеном Тјенанмену одржали војну параду. Такође је повод била
80.годишњица победе у Другом светском рату. И Кина је попут Русије показала
којим све наоружањем располаже. А оно је такво да се ниједна друга држава не би
усудила Кину да нападне. Ваљда је то и био повод да се бројним кинеским
такмацима и супарницима, да не кажемо непријатељима, стави до знања на кога би
ударили?
И као што је ред, и
Србија је морала да стане раме уз раме с овим великанима светске сцене. Србија
има сталне и проверене непријатеље. Оскудевамо у пријатељима, а за непријатеље
не треба бринути. Ту су. Стога им је потребно ставити до знања да смо тврд
залогај. И, заиста, војна парада у Београду, названа „Снага јединства“ показала
је свету да Србија поседује авионе, хеликоптере, ракете, дронове, борбена
возила, тешко наоружање... Буздована у изобиљу. Није им време прошло. Једина је
замерка у недостатку јединства. Ипак је мало народа пратило параду на улицама.
Некима није дозвољено да приђу. Махом млађе људе, можда студенте, из неког
разлога полиција је спречавала да приђу војсци! Полиција штити војску од
народа? Први пут у историји Србије, премда је много тога данас први пут у
историји Србије!
Примећен је
изостанак светских лидера паради у Београду. Ни у Москви, као ни у Пекингу,
није било превише светских државника. Али, тамо их је, колико-толико, било. На
обе наведене параде присуствовао је и председник Србије. Додуше, није баш био у
првом плану, напротив, али уважио је Путина и Си Ђинпинга. Док њих у Београду
не беше. Верујем да је позив био упућен и Трампу, но он, из објективних
разлога, није могао доћи. Рат у Гази, убиства у Америци, царине, мирење
Јерменије и Камбоџе, како Трамп рече, довољан су разлог за одсуство. Путин
вероватно није смео да дође пошто би Србија морала да га ухапси и преда
Међународном кривичном суду у Хагу. Путин је оптужен од овог високо поштованог
суда за ратни злочин, а Србија је потписница Закона о сарадњи с тим судом.
Кинески председник је имао преча посла, па је и он изостао. Зато је паради у
Београду присуствовао шеик из Арапских Емирата, председник Републике Српске, а
запажено је присуство холивудског
великана Стивена Сигала. Сигал је у својим филмовима побио толико
зликоваца да бих му ја одмах уз орден дао чин барем пуковника. Титулу војводе
евентуално би могли да му доделе живе војводе Војислав Шешељ и Синиша Вучинић,
ако их је достојан?
На београдску
параду пала је и непотребна сенка због српске заставе ношене на паради. Заставу
од триста метара красиле су различите нијансе, тако да је била шарена и где не
треба. Можда је боље имати заставу од тридесет метара, али без различитих
нијанси него десетоструко већу, а шарену?
Парада је било и
биће. И оних за понос, некима, али и других. Јуче смо парадирали, данас мора да
се ради. И да се ствара. Да се гради. Да поновимо: много тога је први пут у
историји Србије. Збиља, овако никад није било!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар