ПИСАЦ У АВЛИЈИ
Некако крајем прошлог месеца комшија Милоје на ограду поред своје капије поставио
повећу таблу на којој је незграпним словима неком дречаво црвеном бојом натруковао:
ПИСАЦ У АВЛИЈИ. И још додао стелицу којом прецизно нишани у своју, широм
отворену и свеже окречену гаражу, на сред које се лепо види стари радни сто, пар
столица иза и испред њега. На столу две гомиле којекаквих књига, писаћа машина и две
тегле пуне оловака, фломастера и разнобојних дрвених бојица.
Данима сам покушавао, онако изокола, преко добро информисаних комшиница да сазнам
шта то тазе пензионер, комшија Милоје, чини али без икаквог успеха. Или ја нисам умео
да поставим конкретна питања или су моји извори информација као никада пре затајили.
Тотална блокада!
Тек јуче спазих Милоја где се журно однекуд враћа низ улицу и препадох га:
- Добро јутро Андрићу!
- Добро...Што Андрићу, комшија?
- Ко велим, већег писца од Андрића нема, а видим и ти си се ухватио тог друштва, па
да ти мало дигнем нумеру!
- У, јес ти пошалица...- ко да се љутну Милоје спреман да ме заобиђе.
- Чек мало, где си заинто? Рад сам да ми поближе објасниш ону таблу на капији.
Може бити да ми треба услуга доброг писца.
- Шта ће теби писац кад си до јуче свашта пискарао и по новинама објављивао?
- То што ја пишем, јесте да ми понекад и објаве али од тога нема вајде. Рачунам, кад
си турио фирму пред кућу мора да си нашао мустру да се нешто и заради. Можда,
размишљам чисто пословно, можемо да се уортачимо?
- Ти ме то мало...
- Сачувај Боже! Озбиљан сам. Цео живот сам нешто писао:приче, песме, извештаје,
говоре...
Истина давно, док је то било у моди и док слушаоци заиста нису свашта, по мојим
мустрама, наручивали и честитали уз песму преко нашег радија Ш, смишљао сам разне
честитке и поздраве! Јој кад је посао кренуо! Море, писао сам и говоре за сахране.Оно
била мања пара ал сам умео и попа да расплачем...
- Иди, бре, комшија нема од тога ни речи! Сви мисле да су паметни и да све најбоље
знају. Од тог писања се нећемо леба најести!
- Па што тури онолику таблу. Писац у авлији, није него!
- Тачно, писац и то без конкуренције! Кад ја испишем уплатницу за струју, таксу или
порез то је само да станеш и да гледаш. Народ писмен за новине,телефоне, разне
мреже, али за ове ствари јок! По уплатници двадесет динара, за порез и којекаква
судска плаћања тарифа је педесет! Пишем комшо, а пара капље.
Златомир Алексић
0 коментара:
Постави коментар