Затварамо се да уживамо у својој
слободи.
Кад шеф погријеши, полтрони први примијете да је то генијално извео.
Још није чула да сам у њу био заљубљен до ушију.
Дилују бијело на црно.
Мостови нас спајају, а раздвајају
царина и полиција.
Кратак афоризам! Крај приче!
Давање мита је као клађење,
уложиш мало, очекујеш пуно!
Своју квоту ратова смо испуцали,
али нису наши непријатељи.
Нисам читао новине, прочитао сам редакцију!
Опет су нас прешли на европском путу.
Милан Пантић
0 коментара:
Постави коментар