ПРЕДСТАВЉАМО НОВУ КЊИГУ АФОРИЗАМА "ПИЈАЧНИ ДАНИ" МИЛЕНКА МИРА ШАРЦА

КЊИГА СВЕВРЕМЕНИХ АФОРИЗАМА

(„Пијачни дани“, Миленко Миро Шарац, 2025)

 

Књига „Пијачни дани“познатог, и на књи- жевној сцени све присутнијег књижевника Ми- ленка Шарца, нови је очекиван и препознатљив бљесак ума бескомпромисног мајстора кратке форме, који буди наду да афоризам као књижевна форма не може и неће изгубити снагу и смисао, колико год нам обесмишљавали животе и све оно за шта се боримо свјесни или несвјесни да тога заправо одавно нема. Ове сентенце мисаоно и умјетнички до савршенства извајане, прецизно избрушене до рјешавања сваке сувишности стрпљиво су ткане с намјером да се не прескочи нити једна антиврлина, антивријеме, антистање или антихерој, да се не дотакне и жигоше на неки нов и до сада не третиран начин, тако да би могли сматрати наивним став да постоје истрошене теме које су већ обрађене на све могуће начине, на које се могло нешто саопштити, или се иновативно према њима одредити. Овдје првенствено мислимо да појмове попут политике, државе, народа, рата, мира, човјека, брака, жене, а да не говоримо о поштењу, вјерности, искрености, љубави, мржњи, лажном моралу, похлепи, корупцији и многим другим девијацијама, манама, антиврлинама, или лажним осјећањима која су од памтивијека до данас безброј пута и на безброј начина дотицана свакојаким књижевним и другим умјетничким захватима и формама, због чега озбиљног ствараоца тјерају на опрез у прилазу и избору, у жељи да се нешто ново, или нешто другачије из тог ст- варалачког напора роди. Није изненађење, када је Шарац у питању, што је у овој збирци баш на тим темама, појмовима и изразима бриљантно достигнут неки нови хоризонт који помјера границе не само његовог стваралачког домета у овој књижевној форми, него засигурно и вриједност афористичког израза на овим просторима, како у локалном, тако и у знатно ширем, макар регионалном контексту.

У прилог изнијетом недвосмислено говоре, сигуран сам, његови нови антологијски афори- зми који ће надживјети слику из огледала нашег времена, попут: „Није исто. Неки су се опекли, а неки опарили“, „У дијалогу глувих изнијето је пуно нечувених аргумената“, „Гдје год да вам је матица, тамо вам је и трут“, или „Ајнштајн је био српски зет. Касније је и то постало релативно“, као и на десетине других. Књижевник Шарац, на пољу хумористичко сатиричног ст- варалаштва, афоризам доживљава не само као импулс ума, већ и срца, дајући му снажан индивидуални печат свога поимања смисла по- стојања, борећи се на тај начин за право на мо- гућност трајања и опстајања у све хаотичнијем свијету, у коме је истинска нада у некакво боље сјутра и срећније дане више бљесак праведничке жеље, неголи снаге чистог ума и суптилности интуитивних опажања. Он се више бави реалистичким окружењем, неголи метафизичком

занесеношћу Вјечним темама, достижући на тај начин ону праву мјеру између тихог постојања и настојања да се наш глас чује, без дистанцирања од било које, па и личне одговорности што је све такво какво јесте у друштву и животном окру- жењу у коме нам је суђено да остављано трагове на себи својствен начин, па ма колико они били видљиви или невидљиви. Само уз назнаке „мас- киране резигнације“ Шарац то овдје најбоље потврђује и другим антологијским афоризми- ма, попут: „Основи задатак наше будућности је промјена прошлости“, „Ово са глобалним ото- пљавањем је само врх леденог бријега“, „Док су распетљавали чвор, сачекала их је омча“, „Није се oн служио подметањима. Подметања су слу- жила њему“,

„Пијани од власти најбрже отријезне народ“, или „Чекајући боље дане стигле су нас године“... Овом збирком, уистину стваралачки зрело приређеном и тематски и значењски заокруже- ном, аутор је само обогатио свој бриљантни афо- ристички израз започет „Рафалном паљбом“ и

„Пописивањем жртава“, јер је са вјешто одабране дистанце са које се то најбоље види, чак и иза линије нашег хоризонта хируршки прецизно и стилски беспрекорно описао и „пијачне дане“, али не наших или неких иних локалних пијаца које свакако нуде својеврсна надахнућа, већ ове

„замућене“ пијачне дане Свијета као глобалног села, гдје се ријечи све чешће не користе, већ злоупотребљавају да би се ништа представило као нешто, а не да се нечему, макар покуша дати

смисао, како је то несумњиво на оригиналан начин и надахнуто, овдје постигнуто.

„Све смо вам обећали. Шта још хоћете од нас“, последњи је афоризам у овој збирци, после чега је озбиљан ризик даље писати афоризме, макар на политичке теме, с намјером превазилажења себе као ствараоца, на том „клизавом терену“.

Овом збирком, несумњиво је, Шарац само потврђује раније стечено право да се осјећа ком- форно на мјесту на које га је снага и оригиналност његових афоризама поставила, на недовр- шеном списку мајстора ове књижевне форме, започетим Хипократом још прије више од двије и по хиљаде година, а који се неће завршити све док људски род не изумре због „сазнања да је све речено и све измишљено.“ Истинску свевременост ове збирке и њену несумњиву вриједност и стваралачки домет не може измјерити ни једна критика, а нарочито не ова данашња која се дис- танцира од свега, па и себе саме и која се кључно бави питањима који је жанр вреднији а који је мање вриједан или упитан као књижевно жанр, без обзира што су се и многа имена великана свјетске књижевности прославила и потврдила кроз различите жанрове, па и афористички из- раз, по чему су најчешће и највише спомињана широм земљине кугле.

Биће интересантно испратити како ће ова збирка проћи на будућем компетитивном плану и хоће ли се потврдити оно што је својевремено Александар Баљак луцидно примијетио да „наши критичари читају романе, приче, песме, драме, есеје, књижевне критике, путописе, али строго пазе да им у руке не дође нека књига афоризама. Јер се не зна какав погубан утицај на њих и њихов стил може имати читање афоризама.“

Упркос таквом „ризику“збирку афоризама „Пијачни дани“, са стваралачком одговорно- шћу препоручујем сваком истинском љубитељу литературе, а нарочито онима који је неће читати само зато да би видјели да ли ће у њој гдје „налетјети на себе“, него онима који ће у њој препознати „оно једино што није туђе, а то је наше вријеме“ и на тај начин је прихватити и враћати јој се, као свом али и свеопштем трагу у времену. У увјерењу да ће озбиљни издавач, али и неки од мецена књижевности и умјетности са ових наших простора у овој збирци видјети шансу да уложе у свевременост и истинску снагу културе, користим прилику да ову збир- ку и њима препоручим, а књижевнику Шарцу да честитам на уложеном напору и сигуран сам остварењу које ће допринијети да учврсти по- зицију регионално значајног аутора хумористичко сатиричне књижевности, те да Пљевља као локална заједница у којој овај аутор живи и ствара додатно ојачају авангардну улогу коју већ деценијама имају у области хумористичко сати- ричног стваралаштва.

 

Владислав Влаховић, књижевник

ПЈЕСНИК У ГОСПОДСКОМ ОДИЈЕЛУ САТИРИЧАРА

(О поезиј „Пијачних дана“ Миленка Мира Шарца)

 

Када би у најкраћем требало описати Милен- ка Мира Шарца у свијетлу његових књижевних остварења рекао бих да је прије свега пјесник у господском одијелу сатиричара. Ако прочита- мо само неколико стихова из збирки његове поезије неће нам бити потребан посебан оглед или доказ да ову тврдњу и доказујемо. Његова пое- зија јесте по својој форми класична, по језичком богатству разноврсна, а по мотивима завичајно и архетипски аутентична. Са позиције та три принципа она се шири ка универзалним видицима и видиковцима и то је увијек најбољи пут за ствараоца који долази из амбијента српског језика у коме још увијек одолијевају епски начини мишљења, говорења и вредновања. Витална епска поетика која једнако смијешно и једнако озбиљно саопштава кратку и јасну истину у поезији Мира Шарца се судара са поетиком савремених друштвених и књижевних стремљења. Оно што је утемељено у језику и у колективном памћењу ће несумњиво побиједити на поетском плану. Оно друго ће однијети побједу на пољу ревије идеолошко‑политичких догмата. У том судару са извјесним исходом, који је пјесник прихватио као свој и наш колективни усуд, свија се гнијездо језичког парадокса из кога узлијећу афоризми Мира Шарца.

У атмосфери општег пазаришта ка коме стре- ми и гледа цијели свијет заслијепљен шареним лажама које бљеште на тезгама, у општој вреви и буци у којој нико никога истински нит слуша нит разумије и гдје су суштински сви тако сами и беспомоћни, непримјетно се у малим љуска- ма смисла замећу и излежу стихови. Када го- воримо о Шарчевим афоризмима намјерно их поистовјећујемо са стиховима и поезијом, јер је наш поета један од оних ријетких који остаје вјеран античком препознавању афоризма као поетске врсте. Дакле, афоризам за Мира Шарца није успутна досјетка и шала, већ поезија. Она врста поезије која се огледа у језгровитости језика и у дуго просијаваној мудрости у чијем сијању најчешће учествују многи, чак и читаве генерације. Отуда Шарац није заједљиви циник или скептик, већ трпељиви и храбри стоик који зна да мимо пијачног простора и времена по- стоје и други простори и друга времена у којима се зацарила врлина. Ка тим сферама узлијећу и његови афоризми у непоколебљивој нади да ће тамо некоме однијети поруку да постоји бројни и заблудјели пук који је бескрај Творевине свео у кругу непрекидне трговине, који на трговишту полаже жртву у облику човјекове личности, али и који вапи за смислом и спасењем. Кроз ту племениту и готово немогућу замисао откривамо да афоризми Мира Шарца траже сакривени узрок поретка или „беспоретка“ у коме је заробљен становник пијаце, да не кажемо грубље „бувљака“. На крилима језика и по траговима његових парадоксалних путања Шарац тражи оно мјесто гдје смо се ми свјесно или несвјесно преварили и одрекли се Логоса, мјесто са кога је могућ бијег у пређашњи лик и у пређашњу слободу. Мјесто гдје смо поклекли пред оним вјечитим тргов‑ цем за кога Његош вели да „ти лаже са осмјехом“. Неће Шарац остати слијеп ни за остале лажи и лажове, али ће свакако простор смијеха препознати као бојно поље отворено за њега и његову поезију. Загледан у трговчев осмјех, прозревши његову лаж, Шарац ће се одважити да га надмудри чашћавајући га бесплатно својим минутом ћутања. У свеопштем сајму испразног и заглушујућег изношења мишљења и ставова тај минут ће бити отрежњујући за покорене слушаоце и нерешива енигма за професионалне и добро плаћене, неписмене или полуписмене говорнике. Уосталом, биће то дрскост коју само књижевност може да приреди владаоцима и њиховим епигонима, али и изненађеном читаоцу. Са радошћу ту племениту дрскост препоручујем читаоцима и издавачима који желе да побјегну са пазаришта.

 

Јанко Јелић

ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:

Стока је опет одржала представу за народ.

И слијепа власт зна да намигне.

Спуштавах се ја на ваше уже. Отада више не планинарим.

Некоме је живот у питању, а некоме у одговору!

Одвојићемо ми цркву од државе. Само да нам Бог помогне.

Подгријна ситуација може брзо да прокључа.

Продукти вишегодишњег испирања мозга су чиста глупост.

Климатске промене не утичу на корупцију. Она континуирано цвјета.

Дигли су му споменик. У ваздух!

Човјек новог кова послат је у старо гвожђе.

Десница цвјета. Љевица залива.

Власт је повукла одличан потез. Матирани смо.

Криминалац се огрнуо државном заставом. Сада дјелује репрезентативно.

Све смо вам обећали. Шта још хоћете од нас?

Глупљи је попустио. Маскирао се купљеном дипломом.

Најављено је одржавање првог гласа нашег града. Неће се дуго чекати ни на последњи.

Власт је уважила свог најбољег спортисту. Окитила га је етикетама.

Кад се власт нађе између двије ватре она упали трећу.

Искористите медијски мрак. Залајте!

Када је завршио погребни говор и покојнику је лакнуло.

Лијепо су ме дочекали. И смјестили ми.

Власт пуна сировина никако да развије прерађивачку индустрију.

Дајте ми полугу власти, помјерићу свијет.

Вођа нас упорно позива на монолог.

Пробили смо лед! Дајте нам појас за спасавање.

Вријеме лијечи све осим невремена.

Директори изабрани по политичком кључу најлакше закатанче предузеће.

Поред оволико јунака неколико вјекова под Турцима је прошло као дланом о длан.

Апсолутна власт је преузета на свим нивоима. Једино се у подземљу дијели са пословним партнерима.

Наша историја је изгубљена у невремену.

 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК