Rad i red
Ne očekujem komediju,
ne tražim privilegiju,
mirno čekam svoj red,
ne teče mi niz kašiku med.
Navoj
Optimizam je neizlečiva bolest,
ja od nje ne bolujem,
neke druge bitke vojujem,
batrgam se, izmičem, prevrćem,
ali primećujem samo kad posrćem,
šraf nepravdi odvrćem.
Dok je u ruci navoj,
na glavi je čvrsto vezan mokri zavoj.
Samo čio je mio
Kome se nije na vreme posrećilo,
i breme ga osnažilo,
kao da se nije ni rodio,
i da ga na svetu nije bilo,
nikom nije mnogo mio,
nikom na lice osmeh namamio,
mehuriće sreće osetio,
dane tuge razblažio.
Reči marširaju
Blaženog raspoloženja
hvali smo skloni,
ne vidimo jasno gde su problemi,
a njihov broj se množi
i onima što sede u loži.
Jezikoslovci uživaju
kad ljudi reči poliraju.
Znam da volim
Otkucaje srca jutarnje dok brojim
znam da još postojim,
došaptavam sebi:
još umem da volim!
Nove dane brojim,
za koještarije ne marim,
život slavim,
a zavisti je bilo, i biće
i novo jutro kad sviće!
Bujanje proleća
Bolje da prelomim nego da se slomim,
bolje da iz svih raspoloživih oružja pucam
nego da se ko beskućnik po svetu potucam.
Ko ostane i opstane, ne pada na niske grane,
kad podvuče crtu, uračunavajući postupka mane,
neka ne posmatra sa sasušene već zelene grane.
Ko bujanje proleća i u starosti oseća,
dolazi i vraća se – popravlja se,
sa iskustvenog trona života okolini obraća se.
Nadjačavanje
Prolećni umor sa životom se nadvikuje,
prebira ko još tu je, plan ostvaruje,
ne može ni jedne godine da manjka,
počinje stalno od novog izdanka,
podmiri svoju ambiciju ne remeteći tradiciju,
sve se po redu dešava,
jedan dan drugi nadjačava,
problem se za problemom rešava.
Snežana Marko-Musinov
0 коментара:
Постави коментар