Како је мајмун постао човјек
.jfif)
Будући
први човјек, мајмун са мисијом, од малих ногу био је чудак који се издвајао од
осталих мајмунчића. Његове игре нијесу биле безазлене. Уходио је друге мајмунчиће
и о њиховим несташлуцима обавјештавао надлежне у чопору. Подстицао их је на
међусобне сукобе и уживао да им намеће сопствена правила.
Иако
се мајмунисао више од других, био је сувише чудан за свој мајмунски узраст. У
чопору није био познат као велики радник, ни на дрвету ни на земљи. Није био
најспособнији, али је срачунато остављао утисак мајмуна који зна своју мисију.
Још
у раном дјетињству је схватио да је створен за вишу фазу еволуције. Питао се да
ли и у другим чопорима има неки мајмун који се осјећа као он, али таквог није
нашао. Више пута је тражио дозволу од вође чопора да постане човјек, али је
његова молба са индигнацијом одбијана.
О
намјери да постане човјек, најприје је обавијестио своје родитеље и најближу
родбину. Кад су то примили к знању, родитељи су му били јако потресени. Мајка
се стално ударала у груди и клела га мајчиним млијеком да одустане.
Није
поуздано утврђено да ли је самовољно напустио свој мајмунски род, или је то
била демократска одлука већине пунољетних чланова чопора. Узгред, никад
разријешена дилема је која је граница мајмунског пунољетства?
Кад
је постао човјек, бивши мајмун је дуже времена чезнуо за својом мајмунском
прошлошћу. У чопору је оставио мајмуницу своје младости којој су родитељи
изричито забранили да пређе у људску врсту.
Остали
мајмуни су га третирали као изрода, надувенка и салонског мајмуна. Викали су: Ко
је тај мајмун који се усуђује да шири гласине да је човјек? Ко је тај који хоће
да се одрекне свог славног мајмунског рода? Међутим, све приговоре и добацивања
третирао је као мајмунска посла
Друге
животиње су са чуђењем посматрале ново смијешно биће које се чинило превише
смотано и на дрвету и на земљи.
Понекад
се радовао што, као човјек, може да се неограничено мајмунише. Како у то
вријеме пластична хирургија није била развијена, морао је да чека да еволуција
учини своје и нагласи биолошке разлике у односу на заостали мајмунски род.
Дуго
се мучио док није нашао животну сапутницу која је такође тежила вишем ступњу
еволуције, али која га, у суштини, није разумјела. У тренуцима брачних
несугласица знао је упозорити своју супругу: „Вратићу те твојој мајци на дрво!“
Али,
и она је знала вишеструко реплицирати: „Мајмуне један, од тебе никад неће бити
човјека! Погледај оне у чопору како живе! Зар ћемо остати голи и боси цијелог
живота! 'Оћеш ли да ти се дјеца поново врате на дрво?! Гдје тебе нађох поред
толико способних и лијепих мајмуна! Види какав си, као да никад нијеси ни
силазио с дрвета! Наћи ћу ја мајмуна који ће бити бољи и способнији човјек од
тебе! Види, и на депилацији штедим! Толико сам длакава да се не смијем у
огледалу погледати! Ћосаво чудовиште једно! Ти да будеш први човјек! Нијеси ни
просјечно интелигентан мајмун…“
Остале
су и бројне недоумице: Да ли се први човјек одмах усправио или је то радио
постепено? Да ли је одмах постао господар природе, или је у почетку морао да
плаћа гориле? Да ли је, у транзиционом периоду, комуницирао са својим
мајмунским родом или је одмах прекинуо све везе?
Дилеме
су, остале и око натписа на његовој несачуваној надгробној плочи. На њој је,
логично мудрујемо, могло да стоји: „Овдје лежи човјек који се родио ка мајмун“,
или „Овдје лежи мајмун који је сазрио као човјек“, или „Овдје лежи човјек који
је дјетињство и прве године младости провео као мајмун“, или „Овдје лежи мајмун
који је постао човјек противно вољи реакционарних кругова у чопору“.
Његов
трансфер из мајмунске у људску врсту прогресивни потомци су оцијенили као
џиновски корак напријед у борби против мајмунократије.
На
дрвету, на које се попео као мајмун и са кога је сишао као човјек, дуго је била истакнута спомен плоча која није
издржала зуб времена. На њој је, кажу, стајао натпис: „Са овог дрвета скочио је
мајмун, а приземљио се човјек! То је био мали корак за мајмунски род, али
велики за човјечанство!“ Испод је стајао датум, потпис и печат предсједника
организационог одбора јубилеја.
Мора
се признати да је наш прапредак уложио евидентне, иако неуспјешне, напоре да
се, сам самцит, отргне мајмунских рецидива и храбро ухвати у коштац с
ретроградном мајмунском прошлошћу.
Јер,
човјече, схвати и прихвати: од мајмунског наслеђа никада се нећемо ослободити!
Мајмун је наш предак, наш савременик и наша будућност!
Милан Гајовић, Подгорица
14.новембар
2025.године
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар