kolumna

КОЛУМНА МИОДРАГА ТАСИЋА: С РУСИЈОМ ТРЕБА КОНАЧНО РАСКРСТИТИ

  С Русијом треба коначно раскрстити

 

      Мудро српско руководство води српски брод успешно и храбро упркос великим таласима који га запљускују са свих страна. Идемо напред у нове победе. Многи нам завиде на тим достигнућима. А, није их мало; путеви, пруге, фабрике, стадиони, спортски резултати? Добро, баш у спорту се нешто нисмо прославили, изузев, можда, теквандоа и куглања, али не може бити све потаман.

     Важно је да расте стандард, да пада инфлација, пошто су цене стабилне, пензије и плате никад веће, корупције скоро да и нема, криминал на нивоу статистичке грешке. Једино образовање квари идилу. Неки ученици и студенти, делимично и њихови професори, јавно исказују незадовољство стањем у друштву. Јесте да су они незнатна мањина школараца, опет, много ремете и коче наш образовни систем. Учити, учити и само учити, што рече друг Лењин, кад ови „блокадери“, како их власт прозва, не само што неће да уче, већ не дозвољавају ни онима што би хтели да уче, да се образују и усавршавају на ползу овог храброг и достојанственог народа. Млади људи, 40-50 година просек, импозантног физичког изгледа и још импозантнијих моралних квалитета, ускраћени су могућности да се образују. Не могу да уче. Не због тога што су можда помало сенилни, још мање, како тврде злонамерни, за све друго способни осим за учење, већ стога што су спречени од стране блокадера!

      Да је само образовање проблем Србије, лако бисмо се изборили с тим. Мало ли је приватних школа, универзитета, вечерњих школа, где се образује елита ове земље? Нафта је далеко већа брига српској власти од учења. Што би учили кад смо довољно паметни и без школе? Међутим, нафта и бензин, потенцијално и земни гас задају бригу онима што се деценијама жртвују и боре за нашу светлу будућност. Па имамо управо ово што имамо!

      Рафинерија нафте у Србији у већинском је власништву руске компаније. Србија нема друге могућности да прерађује нафту осим ове једине, коју, рекосмо, држе Руси. Наши осведочени партнери и пријатељи у лику Сједињених америчких држава открили су да Руси приходима од нафте и нафтних деривата из Србије финансирају рат у Украјини. Свакако освајачки, нелегитимани варварски. Није то Ирак, Либија, Савезна република Југославија, Авганистан, Палестина, где су вођени хумани и оправдани ратови. И који су донели демократију на тим просторима након завршетка хуманитарних интервенција!

       Елем, Америка је забранила испоруку нафте Јадранским нафтоводом Србији све док се не промени власништво у Нафтној индустрији Србије. Док  Руси не постану мањински партнер у компанији, или још боље, док се не најуре из Србије. Американци су потпуно у праву. Руси су својевремено купили за багателу посрнулу компанију. Коју нико други није хтео. Опоравили су фирму, уложили велике паре, отворили многа радна места, пуне буџет Србије, помажу болнице, културу, социјалне установе, спортске  клубове... И, зарађују, наравно. Зашто би се Руси богатили преко наших леђа? И још да финансирају рат против недужних Украјинаца? Не треба им то дозволити. Право чине наши амерички партнери!

      Русија се већ предуго меша у наша посла. Још су Карађорђу слали војну помоћ; ратнике и оружје. У рату за ослобођење од турског ропства 1876. дошло је више хиљада руских добровољаца да ратују тобоже за ослобођење православне браће. Чак је и већина старешина у том рату била руске крви. Доносили су они и новац, оружје, лекове и санитетски материјал, руски лекари и болничарке су истина видали ране обогаљеним ратницима и народу, али све је то рађено из личне користи. То јест, не из хуманих, филантропских разлога, већ за славу Царске Русије. Која баш званично није подржавала тај рат!

      Кад нам је Аустро-Угарска објавила рат 1914., за њом и Немачка, Русија је објавила одмах рат овим силама. Нису морали. Могли смо и сами да се одбранимо. Чак и да смо били збрисани с лица земље, што би се вероватно и десило без руске помоћи, можда би боље било. Бар бисмо избегли каснију агонију.

        Није нам била потребна руска помоћ ни у Другом светском рату. Што су морали да нас ослобађају од нациста? После нациста дошли су комунисти, а   у Србији братским републикама пресвучене усташе, балисти, бугарофили и слична жгадија. И данас се Руси мешају у српске ствари. Више се они брину за Србе на Косову и Метохији од нас самих. Гласају у Уједињеним нацијама против нама драгих Немаца, Турака, Хрвата, Американаца, Британаца, Француза, када сви ови српски партнери и пријатељи хоће да нас прогласе геноцидним народом, а Руси се заинатили, па гласају против! Да не помињемо то што Руси никад нису ратовали против Срба. Требало је. Американци и Британци нас бомбардовали као савезници, Немци као окупатори. После се ујединили па нас бомбардовали скупа. Приде и Французи, Турци већ по обичају, и многи други. Што им се Руси нису придружили? Више бисмо их данас поштовали.

     На крају, не и последње, Руси ако нешто и помогну, ако дарују, све је то кратког века. Изграде неко обданиште, украсе цркву, угасе пожар, награде спортисте, уметнике, студенте, ипак, то је пролазно. Трајаће деценију-две, ни век није Бог зна шта. Кад нас дарују земље слободног света, демократске, оличене у Нато пакту, то ће трајати милион година. Чак и кад шкртаре на поклону, попут осиромашеног а не нормалног уранијума, поклон ће надживети народ коме је дарован.

      Стога је исправно увести санкције Русији, отети им НИС, и једном заувек раскрстити с Русима!

                                                             Миодраг Тасић

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.