UZEŠE NAM SVE PARE
Imaju doktorate lažne,
zauzeli su položaje važne.
Kad za govornicom nešto kažu,
skoro uvek slažu.
Nećemo više kriti,
zbog njih smo svega siti.
Za bolje sutra nema nade,
dokle god se krade.
Uzeše nam sve pare,
sada ih peru političke jajare.
Tužno, intelektualna elita,
postala je uvlakačka svita.
To nisu patrioti,
već obični idioti.
Briga njih šta će sutra biti,
nude nam da gledamo rijaliti.
SANJAO SAM
Sanjao sam fotelju kao radno mesto,
nisu me premeštali često.
Sve moje ideje razne,
bile su priče prazne.
Za svoje direktorsko mesto,
umislio sam da je presto.
Brzo sam postao fenomen,
svi su drhtali na moj pomen.
Tada sam dobio krila,
u sebi nisam više video debila.
Svi su počeli da me vole,
za razne usluge da mole.
Nisam imao nikakvo znanje,
a tražio sam strahopoštovanje.
Bio sam direktor vredan,
član upravnih odbora sedam.
Niko mi nije smeo reći,
da imam mozak magareći.
Krao sam kapom i šakom,
a slovo držao svakom.
Imao sam vilu kao u bajci,
a novac držao u stranoj banci.
Nije mi mandat istekao do kraja,
probudih se i izađoh iz raja.
OČEKUJU LOVORE
Drže nam govore,
pa očekuju lovore.
Mnogo mediokriteta,
skupštinom šeta.
Bez škole možeš poslanik biti,
velikog političara glumiti.
U skupštini pod tačkom razno,
presipaju iz šupljeg u prazno.
Uzimaju novac, nemaju meru,
sada hoće da ga peru.
Dosta nam je bede,
nema pas zašta na nas ujede.
Da su mnogo veće kazne,
ko bi smeo pare da "mazne"?
Na žalost, najduže su na vlasti,
oni što vole lagati i krasti.
Njima večito treba,
ali Bog sve to vidi s neba.
DIREKTOR I SINDIKALAC
Direktor je radio dva, tri sata,
a žalio se da mu je mala plata.
Tražio je u zakonu rupe,
da nahrani svoje gladno dupe.
Hvatao se i za slamku,
samo da neda ostavku.
Sindikalac snažnog glasa,
počeo je da talasa.
Direktor je sindikalca pripitomio,
parama ponos mu slomio.
Sada klima glavom bez stida,
kao prava gnjida.
VLAST SVAKOME PRIJA
Vlast svakome prija,
dušu opija.
Za govornicom pričaju,
sebe non-stop veličaju.
Praznu slami mlate,
za velike plate.
Uz to govore glasno,
da je ovde sve krasno.
Ponavljaju priču istu,
imaju li oni savest čistu?
U KREDITNOM SOSU
Doživeo sam penziju, hvala Bogu,
ali od nje živeti ne mogu.
Nemam para, nemam ni leka,
a bolest ne može da čeka.
Penziner sam sa dušom u nosu,
a živim u kreditnom sosu.
Digao sam kredit iz inata,
sada imam omču oko vrata.
Političari obećavaju svašta,
a narod samo prašta.
BANKA
Banka daje kredit na rate,
ali su joj surove kamate.
Kad plate kasne,
zatezne kamate su jasne.
Ja sam ličnost ponosita,
više gladna nego sita.
Nemam para više,
crno mi se piše.
Dug će u banci da se vrti,
sve do moje smrti.
Petar Jovanović
0 коментара:
Постави коментар