Oni čije je znanje nepotpuno treba da se ponašaju uzdržano.
Kad je reč o anonimnom pismu, srećni smo kad u njemu tema nismo.
Oborili su ga s nogu… Pićem.
I u kuhinji ima protekcije. U srpskoj, prednjači meso nad povrćem.
Šššš… O tome se ne priča. Molim, restartujte se.
Ko malo radi ima ogromne šanse da i manje greši.
Oni koji imaju, lako se odluče na štednju. U problemu su oni koji nemaju.
Društveno se otuđe oni koji teško upoznaju nove ljude, a stare su potrošili.
Kome baza znanja, umesto šira, postaje tanja, prestaje da realno sanja.
Svi grešimo pa i veštačka inteligencija, a kako i neće kad je napravio čovek.
Samo značajna misao pretenduje da o(p)stane.
Sedenje skrštenih ruku dovodi do prolaska kao bos po trnju.
Dok jedni treniraju telo, drugi – živce.
Zbog učestalosti preventivnih pregleda, za duži život ima više izgleda.
I u najboljoj nameri – pogrešimo. Uvek nas neko spreman dočeka na nož.
Nekadašnji hitovi sad su mitovi.
Kad vam se obrisi uspeha naziru, mnogi od vas zaziru.
One što imaju neprirodnu tremu, život, od uspeha, vodi u drugom smeru.
Većini je pitanje ključno – mučno.
Tamo gde ima opasnosti od terora, mora biti jasnog odgovora.
Gde ima konstruktivnih razgovora, ima i dogovora.
Kad su realne teme na terenu tragične, potrebne su nam, za prevazilaženje situacije, moći
poprilično magične.
Samostalni igrači nisu na pokretnoj traci.
Niko nema vremena za gubljenje, ali ipak često sa pravog puta skrene.
Ko prepreke pred sobom ne rasčisti, na uspeh nek’ ne pomisli.
Ni manjak, ni previše samopouzdanja, za otvoren put uspeha ne valja.
Ko u sebi slavne pretke oživi, slava mu se omili.
Dok je glave na ramenima, javašluk me ne zanima.
Kome podmetnu mamac, mora da ima čvrst oslonac.
Niti slušam, niti naređujem, konfliktne osobine ne posedujem, a ni tuđe cipele ne želim
da obujem; mirno spavam, mirno obedujem.
Grejem se... istinom.
Konfuzijom rasute pažnje se bavi onaj ko na vreme važno od nevažnog ne rastavi.
Majčine su teške boli kad dete izbijanje prvog zuba mori.
Ni sa onim što imamo – ne umemo.
Da ne bi kapale suze, nekad treba zauzdati uze.
Devojčice vole varjaču, dečačići su skloniji maču, ako im šta oduzmeš, i jedni i drugi,
skloni su plaču.
Sport krepi, njime se možeš do slave uzneti.
Ko radi, o njemu ne dižu graju, kao da nije zaslužio. A o neradnicima – naširoko.
Izgovorene reči su zatočenici skrivenih misli.
Kad bi sve bilo fer, u svom životu nikome ne bismo „videli rep”.
Dani su uvek jednaki, a za zimske kažemo da su kraći.
Snežana Marko-Musinov
0 коментара:
Постави коментар