Dža ili bu
Svaki čas zvirkam kroz špijunku na ulaznim vratima. Još uvek je nema. Samo prazan hodnik.
Učini mi se da čujem korake, zvirnem i ćorak. Znam da će doći, znam da je još rano ali mi đavo
ne da mira. Samo da je vidim pre drugih, da ošacujem može li biti dža ili bu!? Od toga zavisi da li
ću joj otvoriti vrata ili će, opet kao ova pre nje i one prethodne ući na silu.
Evo već deceniju i jače mi ni malo ne odgovaraju ove stare, ali ni nove godine. Sve gora od gore i
kao da sam magnet za takve uporno se lepe za mene! Starih se nekako ratosiljam, ali novih
nikako. Sve mi liči da ni ovoj koju iščekujem neću svojevoljno i širom otvoriti vrata. Tešim se
da me u životu još uvek drži samo želja da jednu novu po mom ukusu, prosečnu, dočekam. Ili je,
možda Bog rešio da ostanem dugovečan. Da se ovde mučim , a gore odem u raj.
Logika kaže da ovozemaljskom paklu ima kraj, a raj je večan. Šta li je bolje, nisam pametan!?
Zlatomir Aleksić
0 коментара:
Постави коментар